3669d658f2
LanguageConverterIntegrationTest was added. It checks work of each converter with providing of long texts to translate. It must check each converter(includes/language/converters) as much as possible. Bug: T272164 Change-Id: I4504b8071c4ae0427375a6c1acffd62d4e6121b5
397 lines
No EOL
198 KiB
JSON
397 lines
No EOL
198 KiB
JSON
[
|
||
{
|
||
"variant": "ban",
|
||
"text": "ᬅᬚᬶᬓ᭄ᬭᬾᬓᬾᬢ᭄᭞ [᭑ 1A] ᭛ᬒᬁᬅᬯᬶᬖ᭄ᬦᬫᬲ᭄ᬢᬸᬦᬫᬵᬲᬶᬥᭂᬫ᭄᭛ᬦ᭄ᬬᬦ᭄ᬓᬧᬸᬢᬸᬲᬦ᭄ᬳᬚᬶᬓ᭄ᬭᬾᬓᬾᬢ᭄ᬗ ᬤᬸᬓ᭄ᬫᬗᬾᬓᬢ᭄ᬤᬸᬦ᭄ᬫᬭᬶᬂᬚᬯ᭞ᬓᬲᬫ᭄ᬩᬸᬢ᭄ᬳᬦ᭄ᬢᬸᬓ᭄ᬳᬶᬤᬩᬕᬸᬲ᭄᭞ᬅᬕ᭄ᬭᬶᬬᬵᬭᬶᬂ ᬓᬭᬂᬤᬍᬫ᭄᭞ᬓᬩᬯᭀᬲ᭄ᬱᬦ᭄ᬳᬦ᭄ᬢᬸᬓ᭄ᬳᬶᬤᬵᬤᬍᬫ᭄ᬱᭀᬮᭀ᭞ᬫ᭄ᬢᬸᬫ ᬭᬶᬂᬩᬮᬶ᭞ᬓᬳᬫ᭄ᬩᬶᬮ᭄ᬫᬭᬶᬂᬕᬾᬮ᭄ᬕᬾᬮ᭄ᬓᬩᬯᭀᬲᬦ᭄ᬳᬦ᭄ᬢᬸᬓ᭄ᬳᬶᬤᬤᬍ",
|
||
"expected": "ᵒajikreket·, [1 1A] //ᵒaum̐ᵒawighnamastunamāsidhĕm·//nyankaputusanhajikreket·ṅa dukmaṅekatdunmariŋjawa,kasambut:hantuk:hidabagus·,ᵒagriyāriŋ karaŋdal̥m·,kabawosṣanhantuk:hidādal̥mṣolo,mtuma riŋbali,kahambilmariŋgelgelkabawosanhantuk:hidadal̥"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "ban-bali",
|
||
"text": "ᬅᬚᬶᬓ᭄ᬭᬾᬓᬾᬢ᭄᭞ [᭑ 1A] ᭛ᬒᬁᬅᬯᬶᬖ᭄ᬦᬫᬲ᭄ᬢᬸᬦᬫᬵᬲᬶᬥᭂᬫ᭄᭛ᬦ᭄ᬬᬦ᭄ᬓᬧᬸᬢᬸᬲᬦ᭄ᬳᬚᬶᬓ᭄ᬭᬾᬓᬾᬢ᭄ᬗ ᬤᬸᬓ᭄ᬫᬗᬾᬓᬢ᭄ᬤᬸᬦ᭄ᬫᬭᬶᬂᬚᬯ᭞ᬓᬲᬫ᭄ᬩᬸᬢ᭄ᬳᬦ᭄ᬢᬸᬓ᭄ᬳᬶᬤᬩᬕᬸᬲ᭄᭞ᬅᬕ᭄ᬭᬶᬬᬵᬭᬶᬂ ᬓᬭᬂᬤᬍᬫ᭄᭞ᬓᬩᬯᭀᬲ᭄ᬱᬦ᭄ᬳᬦ᭄ᬢᬸᬓ᭄ᬳᬶᬤᬵᬤᬍᬫ᭄ᬱᭀᬮᭀ᭞ᬫ᭄ᬢᬸᬫ ᬭᬶᬂᬩᬮᬶ᭞ᬓᬳᬫ᭄ᬩᬶᬮ᭄ᬫᬭᬶᬂᬕᬾᬮ᭄ᬕᬾᬮ᭄ᬓᬩᬯᭀᬲᬦ᭄ᬳᬦ᭄ᬢᬸᬓ᭄ᬳᬶᬤᬤᬍ",
|
||
"expected": "ᬅᬚᬶᬓ᭄ᬭᬾᬓᬾᬢ᭄᭞ [᭑ 1A] ᭛ᬒᬁᬅᬯᬶᬖ᭄ᬦᬫᬲ᭄ᬢᬸᬦᬫᬵᬲᬶᬥᭂᬫ᭄᭛ᬦ᭄ᬬᬦ᭄ᬓᬧᬸᬢᬸᬲᬦ᭄ᬳᬚᬶᬓ᭄ᬭᬾᬓᬾᬢ᭄ᬗ ᬤᬸᬓ᭄ᬫᬗᬾᬓᬢ᭄ᬤᬸᬦ᭄ᬫᬭᬶᬂᬚᬯ᭞ᬓᬲᬫ᭄ᬩᬸᬢ᭄ᬳᬦ᭄ᬢᬸᬓ᭄ᬳᬶᬤᬩᬕᬸᬲ᭄᭞ᬅᬕ᭄ᬭᬶᬬᬵᬭᬶᬂ ᬓᬭᬂᬤᬍᬫ᭄᭞ᬓᬩᬯᭀᬲ᭄ᬱᬦ᭄ᬳᬦ᭄ᬢᬸᬓ᭄ᬳᬶᬤᬵᬤᬍᬫ᭄ᬱᭀᬮᭀ᭞ᬫ᭄ᬢᬸᬫ ᬭᬶᬂᬩᬮᬶ᭞ᬓᬳᬫ᭄ᬩᬶᬮ᭄ᬫᬭᬶᬂᬕᬾᬮ᭄ᬕᬾᬮ᭄ᬓᬩᬯᭀᬲᬦ᭄ᬳᬦ᭄ᬢᬸᬓ᭄ᬳᬶᬤᬤᬍ"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "ban-x-pku",
|
||
"text": "ᬅᬚᬶᬓ᭄ᬭᬾᬓᬾᬢ᭄᭞ [᭑ 1A] ᭛ᬒᬁᬅᬯᬶᬖ᭄ᬦᬫᬲ᭄ᬢᬸᬦᬫᬵᬲᬶᬥᭂᬫ᭄᭛ᬦ᭄ᬬᬦ᭄ᬓᬧᬸᬢᬸᬲᬦ᭄ᬳᬚᬶᬓ᭄ᬭᬾᬓᬾᬢ᭄ᬗ ᬤᬸᬓ᭄ᬫᬗᬾᬓᬢ᭄ᬤᬸᬦ᭄ᬫᬭᬶᬂᬚᬯ᭞ᬓᬲᬫ᭄ᬩᬸᬢ᭄ᬳᬦ᭄ᬢᬸᬓ᭄ᬳᬶᬤᬩᬕᬸᬲ᭄᭞ᬅᬕ᭄ᬭᬶᬬᬵᬭᬶᬂ ᬓᬭᬂᬤᬍᬫ᭄᭞ᬓᬩᬯᭀᬲ᭄ᬱᬦ᭄ᬳᬦ᭄ᬢᬸᬓ᭄ᬳᬶᬤᬵᬤᬍᬫ᭄ᬱᭀᬮᭀ᭞ᬫ᭄ᬢᬸᬫ ᬭᬶᬂᬩᬮᬶ᭞ᬓᬳᬫ᭄ᬩᬶᬮ᭄ᬫᬭᬶᬂᬕᬾᬮ᭄ᬕᬾᬮ᭄ᬓᬩᬯᭀᬲᬦ᭄ᬳᬦ᭄ᬢᬸᬓ᭄ᬳᬶᬤᬤᬍ",
|
||
"expected": "ᵒajikreket·, [1 1A] //ᵒaum̐ᵒawighnamastunamāsidhĕm·//nyankaputusanhajikreket·ṅa dukmaṅekatdunmariŋjawa,kasambut:hantuk:hidabagus·,ᵒagriyāriŋ karaŋdal̥m·,kabawosṣanhantuk:hidādal̥mṣolo,mtuma riŋbali,kahambilmariŋgelgelkabawosanhantuk:hidadal̥"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "ban-x-dharma",
|
||
"text": "ᬢᬹᬃᬪᬸᬢ᭄ᬣᬵᬧᬜ᭄ᬘᬵᬪᬸᬫᬶ᭞᭑᭕᭕᭔᭟᭐᭟ᬩᬩᬤ᭄ᬧᬜ᭄ᬯᬃᬕ᭄ᬕᬵᬦ᭄ᬳᬶᬤᬾᬯᬵᬓ᭄ᬢᬸᬢ᭄᭞ᬯᬃᬡᬧᬜ᭄ᬘᬵᬪᬸᬢ᭄ᬣᬵᬢᬸᬗ᭄ᬕ ᬮ᭄᭞᭑᭕᭕᭔᭟᭐᭟ᬩᬩᬤ᭄ᬧᬜ᭄ᬯᬃᬕ᭄ᬕᬦ᭄ᬳᬶᬤᬾᬯᬵᬤᬶᬫᬵᬤᬾ᭞ᬢᬵᬃᬡ᭄ᬦᬖᬦᬵᬧᬜ᭄ᬘᬵᬤᬾᬯᬵ᭞᭑᭕᭖᭔᭟᭐᭟ ᬩᬩᬤ᭄ᬳᬶᬤᬾᬯᬧᬘᬶᬓᬦ᭄᭞ᬮᬸᬗ᭄ᬳᬵᬓᬩᬢᬹᬃᬭᬯᬸᬄᬳᬶᬤ᭄ᬥᬵᬮᬭᬶᬲ᭄ᬓᬓᬹᬢ᭄ᬢᬵᬫᬗᬷᬦ᭄ᬢᬭᬂᬳᭀᬯᬫᬢᬶᬂᬧᬫᭂᬲᭂᬄᬯᭀᬂ ᬧᬢᬭᬫ᭄᭞ᬩ᭄ᬭᬳ᭄ᬫᬡ᭄ᬦᬖᬦᬵᬢᬸᬗ᭄ᬕᬮ᭄᭞᭑᭕᭖᭘᭟᭐᭟ᬩᬩᬤ᭄ᬧᬜ᭄ᬯᬃᬕ᭄ᬕᬦ᭄ᬳᬶᬤᬾᬯᬧᬘ᭄ᬓᬦ᭄᭞ᬧᬓ",
|
||
"expected": "tūr=bhutthāpañcābhumi,1554,,0,,babad·pañvar=ggānhidevāktut·,var=ṇapañcābhutthātuṅga l·,1554,,0,,babad·pañvar=gganhidevādimāde,tār=ṇnaghanāpañcādevā,1564,,0,, babad·hidevapacikan·,luṅhākabatūr=ravuḥhiddhālariskakūttāmaṅīntaraṁhovamatiṁpaməsəḥvoṁ pataram·,brahmaṇnaghanātuṅgal·,1568,,0,,babad·pañvar=gganhidevapackan·,paka"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "ban-x-palmleaf",
|
||
"text": "ᬢᬹᬃᬪᬸᬢ᭄ᬣᬵᬧᬜ᭄ᬘᬵᬪᬸᬫᬶ᭞᭑᭕᭕᭔᭟᭐᭟ᬩᬩᬤ᭄ᬧᬜ᭄ᬯᬃᬕ᭄ᬕᬵᬦ᭄ᬳᬶᬤᬾᬯᬵᬓ᭄ᬢᬸᬢ᭄᭞ᬯᬃᬡᬧᬜ᭄ᬘᬵᬪᬸᬢ᭄ᬣᬵᬢᬸᬗ᭄ᬕ ᬮ᭄᭞᭑᭕᭕᭔᭟᭐᭟ᬩᬩᬤ᭄ᬧᬜ᭄ᬯᬃᬕ᭄ᬕᬦ᭄ᬳᬶᬤᬾᬯᬵᬤᬶᬫᬵᬤᬾ᭞ᬢᬵᬃᬡ᭄ᬦᬖᬦᬵᬧᬜ᭄ᬘᬵᬤᬾᬯᬵ᭞᭑᭕᭖᭔᭟᭐᭟ ᬩᬩᬤ᭄ᬳᬶᬤᬾᬯᬧᬘᬶᬓᬦ᭄᭞ᬮᬸᬗ᭄ᬳᬵᬓᬩᬢᬹᬃᬭᬯᬸᬄᬳᬶᬤ᭄ᬥᬵᬮᬭᬶᬲ᭄ᬓᬓᬹᬢ᭄ᬢᬵᬫᬗᬷᬦ᭄ᬢᬭᬂᬳᭀᬯᬫᬢᬶᬂᬧᬫᭂᬲᭂᬄᬯᭀᬂ ᬧᬢᬭᬫ᭄᭞ᬩ᭄ᬭᬳ᭄ᬫᬡ᭄ᬦᬖᬦᬵᬢᬸᬗ᭄ᬕᬮ᭄᭞᭑᭕᭖᭘᭟᭐᭟ᬩᬩᬤ᭄ᬧᬜ᭄ᬯᬃᬕ᭄ᬕᬦ᭄ᬳᬶᬤᬾᬯᬧᬘ᭄ᬓᬦ᭄᭞ᬧᬓ",
|
||
"expected": "tūr̀bhutthāpañcābhumi 1554. 0. babadpañwar̀ggānhidewāktut, war̀ṇapañcābhutthātungga l 1554. 0. babadpañwar̀gganhidewādimāde, tār̀ṇnaghanāpañcādewā 1564. 0. babad'hidewapacikan, lunghākabatūr̀rawuḥhiddhālariskakūttāmangīntaranghowamatingpamĕsĕḥwong pataram, brahmaṇnaghanātunggal 1568. 0. babadpañwar̀gganhidewapackan, paka"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "crh",
|
||
"text": "Бугуньки Багъчасарай топрагъында эвель-эзельден бир къач мескюн ер бар эди. XVI асырнынъ биринджи ярымында шеэр мейдангъа кельген вакъытта учь эсас мескюн ер бар эди: Къыркъ Ер къалеси (шимдики Чуфут Къале), Салачыкъ ве Эски Юрт койлери. Салачыкъта ве Къыркъ Ерде Алтын Орду заманларындан берли мемурий меркезлер бар эди. XV иле XVI асырларнынъ сынъырында I Менъли Герай Салачыкътан ири пайтахт яптырмакъ ниетинен анда къуруджылыкъ башлатты. 1532 сенесинедже Салачыкъ Къырым Ханлыгъынынъ пайтахты эди. Ишбу сенеде Менъли Герайнынъ огълу I Сахиб Герай Салачыкътан 2 км узакълыкъта янъы хан резиденциясынынъ темелини къойдурып оны Багъчасарай деп адландырды. Сонъ янъы хан резиденциясынынъ этрафында шеэр мейдангъа кельди. XVII асырнынъ орталарында Багъчасарайда 2000 эв бар эди. Олардан учьте бири юнанларнынъки эди. 1736 сенеси Кристоф Миних ёлбашчылыгъы алтында Русие ордусы шеэрни бутюнлей якъты. Бугуньгедже сакъланылып къалгъан хан сарайнынъ япылары 1740-1750 сенелери шеэрнинъ гъайрыдан тикленюви кетишатында къурулды. 1794 сенеси Багъчасарайда 5 дегирмен, фурунлар, сепиджи, демирджи, аякъкъап, тюфек устаханелери, баягъы тиджарет эвлери ве тюкянлар, 17 керван-сарай бар эди. XIX асырда ве XX асырнынъ башында шеэр къырымтатарларнынъ медений ве ичтимаий яшайышларынынъ меркези эди. 1944 сенеси майыс 18 кунюндеки къырымтатар халкъынынъ сюргюнлигине къадар Багъчасарай эалининъ чокълугъыны къырымтатарлар тешкиль эткен 3 шеэрлерден бири (Къарасувбазар ве Алуштанен берабер) эди.",
|
||
"expected": "Бугуньки Багъчасарай топрагъында эвель-эзельден бир къач мескюн ер бар эди. XVI асырнынъ биринджи ярымында шеэр мейдангъа кельген вакъытта учь эсас мескюн ер бар эди: Къыркъ Ер къалеси (шимдики Чуфут Къале), Салачыкъ ве Эски Юрт койлери. Салачыкъта ве Къыркъ Ерде Алтын Орду заманларындан берли мемурий меркезлер бар эди. XV иле XVI асырларнынъ сынъырында I Менъли Герай Салачыкътан ири пайтахт яптырмакъ ниетинен анда къуруджылыкъ башлатты. 1532 сенесинедже Салачыкъ Къырым Ханлыгъынынъ пайтахты эди. Ишбу сенеде Менъли Герайнынъ огълу I Сахиб Герай Салачыкътан 2 км узакълыкъта янъы хан резиденциясынынъ темелини къойдурып оны Багъчасарай деп адландырды. Сонъ янъы хан резиденциясынынъ этрафында шеэр мейдангъа кельди. XVII асырнынъ орталарында Багъчасарайда 2000 эв бар эди. Олардан учьте бири юнанларнынъки эди. 1736 сенеси Кристоф Миних ёлбашчылыгъы алтында Русие ордусы шеэрни бутюнлей якъты. Бугуньгедже сакъланылып къалгъан хан сарайнынъ япылары 1740-1750 сенелери шеэрнинъ гъайрыдан тикленюви кетишатында къурулды. 1794 сенеси Багъчасарайда 5 дегирмен, фурунлар, сепиджи, демирджи, аякъкъап, тюфек устаханелери, баягъы тиджарет эвлери ве тюкянлар, 17 керван-сарай бар эди. XIX асырда ве XX асырнынъ башында шеэр къырымтатарларнынъ медений ве ичтимаий яшайышларынынъ меркези эди. 1944 сенеси майыс 18 кунюндеки къырымтатар халкъынынъ сюргюнлигине къадар Багъчасарай эалининъ чокълугъыны къырымтатарлар тешкиль эткен 3 шеэрлерден бири (Къарасувбазар ве Алуштанен берабер) эди."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "crh",
|
||
"text": "Bugünki Bağçasaray toprağında evel-ezelden bir qaç meskün yer bar edi. XVI asırnıñ birinci yarımında şeer meydanğa kelgen vaqıtta üç esas meskün yer bar edi: Qırq Yer qalesi (şimdiki Çufut Qale), Salaçıq ve Eski Yurt köyleri. Salaçıqta ve Qırq Yerde Altın Ordu zamanlarından berli memuriy merkezler bar edi. XV ile XVI asırlarnıñ sıñırında I Meñli Geray Salaçıqtan iri paytaht yaptırmaq niyetinen anda qurucılıq başlattı. 1532 senesinece Salaçıq Qırım Hanlığınıñ paytahtı edi. İşbu senede Meñli Geraynıñ oğlu I Sahib Geray Salaçıqtan 2 km uzaqlıqta yañı han rezidentsiyasınıñ temelini qoydurıp onı Bağçasaray dep adlandırdı. Soñ yañı han rezidentsiyasınıñ etrafında şeer meydanğa keldi. XVII asırnıñ ortalarında Bağçasarayda 2000 ev bar edi. Olardan üçte biri yunanlarnıñki edi. 1736 senesi Kristof Minih yolbaşçılığı altında Rusiye ordusı şeerni bütünley yaqtı. Bugüngece saqlanılıp qalğan han saraynıñ yapıları 1740-1750 seneleri şeerniñ ğayrıdan tiklenüvi ketişatında quruldı. 1794 senesi Bağçasarayda 5 degirmen, furunlar, sepici, demirci, ayaqqap, tüfek ustahaneleri, bayağı ticaret evleri ve tükânlar, 17 kervan-saray bar edi. XIX asırda ve XX asırnıñ başında şeer qırımtatarlarnıñ medeniy ve içtimaiy yaşayışlarınıñ merkezi edi. 1944 senesi mayıs 18 künündeki qırımtatar halqınıñ sürgünligine qadar Bağçasaray ealiniñ çoqluğını qırımtatarlar teşkil etken 3 şeerlerden biri (Qarasuvbazar ve Aluştanen beraber) edi.",
|
||
"expected": "Bugünki Bağçasaray toprağında evel-ezelden bir qaç meskün yer bar edi. XVI asırnıñ birinci yarımında şeer meydanğa kelgen vaqıtta üç esas meskün yer bar edi: Qırq Yer qalesi (şimdiki Çufut Qale), Salaçıq ve Eski Yurt köyleri. Salaçıqta ve Qırq Yerde Altın Ordu zamanlarından berli memuriy merkezler bar edi. XV ile XVI asırlarnıñ sıñırında I Meñli Geray Salaçıqtan iri paytaht yaptırmaq niyetinen anda qurucılıq başlattı. 1532 senesinece Salaçıq Qırım Hanlığınıñ paytahtı edi. İşbu senede Meñli Geraynıñ oğlu I Sahib Geray Salaçıqtan 2 km uzaqlıqta yañı han rezidentsiyasınıñ temelini qoydurıp onı Bağçasaray dep adlandırdı. Soñ yañı han rezidentsiyasınıñ etrafında şeer meydanğa keldi. XVII asırnıñ ortalarında Bağçasarayda 2000 ev bar edi. Olardan üçte biri yunanlarnıñki edi. 1736 senesi Kristof Minih yolbaşçılığı altında Rusiye ordusı şeerni bütünley yaqtı. Bugüngece saqlanılıp qalğan han saraynıñ yapıları 1740-1750 seneleri şeerniñ ğayrıdan tiklenüvi ketişatında quruldı. 1794 senesi Bağçasarayda 5 degirmen, furunlar, sepici, demirci, ayaqqap, tüfek ustahaneleri, bayağı ticaret evleri ve tükânlar, 17 kervan-saray bar edi. XIX asırda ve XX asırnıñ başında şeer qırımtatarlarnıñ medeniy ve içtimaiy yaşayışlarınıñ merkezi edi. 1944 senesi mayıs 18 künündeki qırımtatar halqınıñ sürgünligine qadar Bağçasaray ealiniñ çoqluğını qırımtatarlar teşkil etken 3 şeerlerden biri (Qarasuvbazar ve Aluştanen beraber) edi."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "crh-cyrl",
|
||
"text": "Бугуньки Багъчасарай топрагъында эвель-эзельден бир къач мескюн ер бар эди. XVI асырнынъ биринджи ярымында шеэр мейдангъа кельген вакъытта учь эсас мескюн ер бар эди: Къыркъ Ер къалеси (шимдики Чуфут Къале), Салачыкъ ве Эски Юрт койлери. Салачыкъта ве Къыркъ Ерде Алтын Орду заманларындан берли мемурий меркезлер бар эди. XV иле XVI асырларнынъ сынъырында I Менъли Герай Салачыкътан ири пайтахт яптырмакъ ниетинен анда къуруджылыкъ башлатты. 1532 сенесинедже Салачыкъ Къырым Ханлыгъынынъ пайтахты эди. Ишбу сенеде Менъли Герайнынъ огълу I Сахиб Герай Салачыкътан 2 км узакълыкъта янъы хан резиденциясынынъ темелини къойдурып оны Багъчасарай деп адландырды. Сонъ янъы хан резиденциясынынъ этрафында шеэр мейдангъа кельди. XVII асырнынъ орталарында Багъчасарайда 2000 эв бар эди. Олардан учьте бири юнанларнынъки эди. 1736 сенеси Кристоф Миних ёлбашчылыгъы алтында Русие ордусы шеэрни бутюнлей якъты. Бугуньгедже сакъланылып къалгъан хан сарайнынъ япылары 1740-1750 сенелери шеэрнинъ гъайрыдан тикленюви кетишатында къурулды. 1794 сенеси Багъчасарайда 5 дегирмен, фурунлар, сепиджи, демирджи, аякъкъап, тюфек устаханелери, баягъы тиджарет эвлери ве тюкянлар, 17 керван-сарай бар эди. XIX асырда ве XX асырнынъ башында шеэр къырымтатарларнынъ медений ве ичтимаий яшайышларынынъ меркези эди. 1944 сенеси майыс 18 кунюндеки къырымтатар халкъынынъ сюргюнлигине къадар Багъчасарай эалининъ чокълугъыны къырымтатарлар тешкиль эткен 3 шеэрлерден бири (Къарасувбазар ве Алуштанен берабер) эди.",
|
||
"expected": "Бугуньки Багъчасарай топрагъында эвель-эзельден бир къач мескюн ер бар эди. XVI асырнынъ биринджи ярымында шеэр мейдангъа кельген вакъытта учь эсас мескюн ер бар эди: Къыркъ Ер къалеси (шимдики Чуфут Къале), Салачыкъ ве Эски Юрт койлери. Салачыкъта ве Къыркъ Ерде Алтын Орду заманларындан берли мемурий меркезлер бар эди. XV иле XVI асырларнынъ сынъырында I Менъли Герай Салачыкътан ири пайтахт яптырмакъ ниетинен анда къуруджылыкъ башлатты. 1532 сенесинедже Салачыкъ Къырым Ханлыгъынынъ пайтахты эди. Ишбу сенеде Менъли Герайнынъ огълу I Сахиб Герай Салачыкътан 2 км узакълыкъта янъы хан резиденциясынынъ темелини къойдурып оны Багъчасарай деп адландырды. Сонъ янъы хан резиденциясынынъ этрафында шеэр мейдангъа кельди. XVII асырнынъ орталарында Багъчасарайда 2000 эв бар эди. Олардан учьте бири юнанларнынъки эди. 1736 сенеси Кристоф Миних ёлбашчылыгъы алтында Русие ордусы шеэрни бутюнлей якъты. Бугуньгедже сакъланылып къалгъан хан сарайнынъ япылары 1740-1750 сенелери шеэрнинъ гъайрыдан тикленюви кетишатында къурулды. 1794 сенеси Багъчасарайда 5 дегирмен, фурунлар, сепиджи, демирджи, аякъкъап, тюфек устаханелери, баягъы тиджарет эвлери ве тюкянлар, 17 керван-сарай бар эди. XIX асырда ве XX асырнынъ башында шеэр къырымтатарларнынъ медений ве ичтимаий яшайышларынынъ меркези эди. 1944 сенеси майыс 18 кунюндеки къырымтатар халкъынынъ сюргюнлигине къадар Багъчасарай эалининъ чокълугъыны къырымтатарлар тешкиль эткен 3 шеэрлерден бири (Къарасувбазар ве Алуштанен берабер) эди."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "crh-cyrl",
|
||
"text": "Bugünki Bağçasaray toprağında evel-ezelden bir qaç meskün yer bar edi. XVI asırnıñ birinci yarımında şeer meydanğa kelgen vaqıtta üç esas meskün yer bar edi: Qırq Yer qalesi (şimdiki Çufut Qale), Salaçıq ve Eski Yurt köyleri. Salaçıqta ve Qırq Yerde Altın Ordu zamanlarından berli memuriy merkezler bar edi. XV ile XVI asırlarnıñ sıñırında I Meñli Geray Salaçıqtan iri paytaht yaptırmaq niyetinen anda qurucılıq başlattı. 1532 senesinece Salaçıq Qırım Hanlığınıñ paytahtı edi. İşbu senede Meñli Geraynıñ oğlu I Sahib Geray Salaçıqtan 2 km uzaqlıqta yañı han rezidentsiyasınıñ temelini qoydurıp onı Bağçasaray dep adlandırdı. Soñ yañı han rezidentsiyasınıñ etrafında şeer meydanğa keldi. XVII asırnıñ ortalarında Bağçasarayda 2000 ev bar edi. Olardan üçte biri yunanlarnıñki edi. 1736 senesi Kristof Minih yolbaşçılığı altında Rusiye ordusı şeerni bütünley yaqtı. Bugüngece saqlanılıp qalğan han saraynıñ yapıları 1740-1750 seneleri şeerniñ ğayrıdan tiklenüvi ketişatında quruldı. 1794 senesi Bağçasarayda 5 degirmen, furunlar, sepici, demirci, ayaqqap, tüfek ustahaneleri, bayağı ticaret evleri ve tükânlar, 17 kervan-saray bar edi. XIX asırda ve XX asırnıñ başında şeer qırımtatarlarnıñ medeniy ve içtimaiy yaşayışlarınıñ merkezi edi. 1944 senesi mayıs 18 künündeki qırımtatar halqınıñ sürgünligine qadar Bağçasaray ealiniñ çoqluğını qırımtatarlar teşkil etken 3 şeerlerden biri (Qarasuvbazar ve Aluştanen beraber) edi.",
|
||
"expected": "Бугуньки Багъчасарай топрагъында эвель-эзельден бир къач мескюн ер бар эди. XVI асырнынъ биринджи ярымында шеэр мейдангъа кельген вакъытта учь эсас мескюн ер бар эди: Къыркъ Ер къалеси (шимдики Чуфут Къале), Салачыкъ ве Эски Юрт койлери. Салачыкъта ве Къыркъ Ерде Алтын Орду заманларындан берли мемурий меркезлер бар эди. XV иле XVI асырларнынъ сынъырында I Менъли Герай Салачыкътан ири пайтахт яптырмакъ ниетинен анда къуруджылыкъ башлатты. 1532 сенесинедже Салачыкъ Къырым Ханлыгъынынъ пайтахты эди. Ишбу сенеде Менъли Герайнынъ огълу I Сахиб Герай Салачыкътан 2 км узакълыкъта янъы хан резиденциясынынъ темелини къойдурып оны Багъчасарай деп адландырды. Сонъ янъы хан резиденциясынынъ этрафында шеэр мейдангъа кельди. XVII асырнынъ орталарында Багъчасарайда 2000 эв бар эди. Олардан учьте бири юнанларнынъки эди. 1736 сенеси Кристоф Миних ёлбашчылыгъы алтында Русие ордусы шеэрни бутюнлей якъты. Бугуньгедже сакъланылып къалгъан хан сарайнынъ япылары 1740-1750 сенелери шеэрнинъ гъайрыдан тикленюви кетишатында къурулды. 1794 сенеси Багъчасарайда 5 дегирмен, фурунлар, сепиджи, демирджи, аякъкъап, тюфек устаханелери, баягъы тиджарет эвлери ве тюкянлар, 17 керван-сарай бар эди. XIX асырда ве XX асырнынъ башында шеэр къырымтатарларнынъ медений ве ичтимаий яшайышларынынъ меркези эди. 1944 сенеси майыс 18 кунюндеки къырымтатар халкъынынъ сюргюнлигине къадар Багъчасарай эалининъ чокълугъыны къырымтатарлар тешкиль эткен 3 шеэрлерден бири (Къарасувбазар ве Алуштанен берабер) эди."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "crh-latn",
|
||
"text": "Бугуньки Багъчасарай топрагъында эвель-эзельден бир къач мескюн ер бар эди. XVI асырнынъ биринджи ярымында шеэр мейдангъа кельген вакъытта учь эсас мескюн ер бар эди: Къыркъ Ер къалеси (шимдики Чуфут Къале), Салачыкъ ве Эски Юрт койлери. Салачыкъта ве Къыркъ Ерде Алтын Орду заманларындан берли мемурий меркезлер бар эди. XV иле XVI асырларнынъ сынъырында I Менъли Герай Салачыкътан ири пайтахт яптырмакъ ниетинен анда къуруджылыкъ башлатты. 1532 сенесинедже Салачыкъ Къырым Ханлыгъынынъ пайтахты эди. Ишбу сенеде Менъли Герайнынъ огълу I Сахиб Герай Салачыкътан 2 км узакълыкъта янъы хан резиденциясынынъ темелини къойдурып оны Багъчасарай деп адландырды. Сонъ янъы хан резиденциясынынъ этрафында шеэр мейдангъа кельди. XVII асырнынъ орталарында Багъчасарайда 2000 эв бар эди. Олардан учьте бири юнанларнынъки эди. 1736 сенеси Кристоф Миних ёлбашчылыгъы алтында Русие ордусы шеэрни бутюнлей якъты. Бугуньгедже сакъланылып къалгъан хан сарайнынъ япылары 1740-1750 сенелери шеэрнинъ гъайрыдан тикленюви кетишатында къурулды. 1794 сенеси Багъчасарайда 5 дегирмен, фурунлар, сепиджи, демирджи, аякъкъап, тюфек устаханелери, баягъы тиджарет эвлери ве тюкянлар, 17 керван-сарай бар эди. XIX асырда ве XX асырнынъ башында шеэр къырымтатарларнынъ медений ве ичтимаий яшайышларынынъ меркези эди. 1944 сенеси майыс 18 кунюндеки къырымтатар халкъынынъ сюргюнлигине къадар Багъчасарай эалининъ чокълугъыны къырымтатарлар тешкиль эткен 3 шеэрлерден бири (Къарасувбазар ве Алуштанен берабер) эди.",
|
||
"expected": "Bugünki Bağçasaray toprağında evel-ezelden bir qaç meskün yer bar edi. XVI asırnıñ birinci yarımında şeer meydanğa kelgen vaqıtta üç esas meskün yer bar edi: Qırq Yer qalesi (şimdiki Çufut Qale), Salaçıq ve Eski Yurt köyleri. Salaçıqta ve Qırq Yerde Altın Ordu zamanlarından berli memuriy merkezler bar edi. XV ile XVI asırlarnıñ sıñırında I Meñli Geray Salaçıqtan iri paytaht yaptırmaq niyetinen anda qurucılıq başlattı. 1532 senesinece Salaçıq Qırım Hanlığınıñ paytahtı edi. İşbu senede Meñli Geraynıñ oğlu I Sahib Geray Salaçıqtan 2 km uzaqlıqta yañı han rezidentsiyasınıñ temelini qoydurıp onı Bağçasaray dep adlandırdı. Soñ yañı han rezidentsiyasınıñ etrafında şeer meydanğa keldi. XVII asırnıñ ortalarında Bağçasarayda 2000 ev bar edi. Olardan üçte biri yunanlarnıñki edi. 1736 senesi Kristof Minih yolbaşçılığı altında Rusiye ordusı şeerni bütünley yaqtı. Bugüngece saqlanılıp qalğan han saraynıñ yapıları 1740-1750 seneleri şeerniñ ğayrıdan tiklenüvi ketişatında quruldı. 1794 senesi Bağçasarayda 5 degirmen, furunlar, sepici, demirci, ayaqqap, tüfek ustahaneleri, bayağı ticaret evleri ve tükânlar, 17 kervan-saray bar edi. XIX asırda ve XX asırnıñ başında şeer qırımtatarlarnıñ medeniy ve içtimaiy yaşayışlarınıñ merkezi edi. 1944 senesi mayıs 18 künündeki qırımtatar halqınıñ sürgünligine qadar Bağçasaray ealiniñ çoqluğını qırımtatarlar teşkil etken 3 şeerlerden biri (Qarasuvbazar ve Aluştanen beraber) edi."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "crh-latn",
|
||
"text": "Bugünki Bağçasaray toprağında evel-ezelden bir qaç meskün yer bar edi. XVI asırnıñ birinci yarımında şeer meydanğa kelgen vaqıtta üç esas meskün yer bar edi: Qırq Yer qalesi (şimdiki Çufut Qale), Salaçıq ve Eski Yurt köyleri. Salaçıqta ve Qırq Yerde Altın Ordu zamanlarından berli memuriy merkezler bar edi. XV ile XVI asırlarnıñ sıñırında I Meñli Geray Salaçıqtan iri paytaht yaptırmaq niyetinen anda qurucılıq başlattı. 1532 senesinece Salaçıq Qırım Hanlığınıñ paytahtı edi. İşbu senede Meñli Geraynıñ oğlu I Sahib Geray Salaçıqtan 2 km uzaqlıqta yañı han rezidentsiyasınıñ temelini qoydurıp onı Bağçasaray dep adlandırdı. Soñ yañı han rezidentsiyasınıñ etrafında şeer meydanğa keldi. XVII asırnıñ ortalarında Bağçasarayda 2000 ev bar edi. Olardan üçte biri yunanlarnıñki edi. 1736 senesi Kristof Minih yolbaşçılığı altında Rusiye ordusı şeerni bütünley yaqtı. Bugüngece saqlanılıp qalğan han saraynıñ yapıları 1740-1750 seneleri şeerniñ ğayrıdan tiklenüvi ketişatında quruldı. 1794 senesi Bağçasarayda 5 degirmen, furunlar, sepici, demirci, ayaqqap, tüfek ustahaneleri, bayağı ticaret evleri ve tükânlar, 17 kervan-saray bar edi. XIX asırda ve XX asırnıñ başında şeer qırımtatarlarnıñ medeniy ve içtimaiy yaşayışlarınıñ merkezi edi. 1944 senesi mayıs 18 künündeki qırımtatar halqınıñ sürgünligine qadar Bağçasaray ealiniñ çoqluğını qırımtatarlar teşkil etken 3 şeerlerden biri (Qarasuvbazar ve Aluştanen beraber) edi.",
|
||
"expected": "Bugünki Bağçasaray toprağında evel-ezelden bir qaç meskün yer bar edi. XVI asırnıñ birinci yarımında şeer meydanğa kelgen vaqıtta üç esas meskün yer bar edi: Qırq Yer qalesi (şimdiki Çufut Qale), Salaçıq ve Eski Yurt köyleri. Salaçıqta ve Qırq Yerde Altın Ordu zamanlarından berli memuriy merkezler bar edi. XV ile XVI asırlarnıñ sıñırında I Meñli Geray Salaçıqtan iri paytaht yaptırmaq niyetinen anda qurucılıq başlattı. 1532 senesinece Salaçıq Qırım Hanlığınıñ paytahtı edi. İşbu senede Meñli Geraynıñ oğlu I Sahib Geray Salaçıqtan 2 km uzaqlıqta yañı han rezidentsiyasınıñ temelini qoydurıp onı Bağçasaray dep adlandırdı. Soñ yañı han rezidentsiyasınıñ etrafında şeer meydanğa keldi. XVII asırnıñ ortalarında Bağçasarayda 2000 ev bar edi. Olardan üçte biri yunanlarnıñki edi. 1736 senesi Kristof Minih yolbaşçılığı altında Rusiye ordusı şeerni bütünley yaqtı. Bugüngece saqlanılıp qalğan han saraynıñ yapıları 1740-1750 seneleri şeerniñ ğayrıdan tiklenüvi ketişatında quruldı. 1794 senesi Bağçasarayda 5 degirmen, furunlar, sepici, demirci, ayaqqap, tüfek ustahaneleri, bayağı ticaret evleri ve tükânlar, 17 kervan-saray bar edi. XIX asırda ve XX asırnıñ başında şeer qırımtatarlarnıñ medeniy ve içtimaiy yaşayışlarınıñ merkezi edi. 1944 senesi mayıs 18 künündeki qırımtatar halqınıñ sürgünligine qadar Bağçasaray ealiniñ çoqluğını qırımtatarlar teşkil etken 3 şeerlerden biri (Qarasuvbazar ve Aluştanen beraber) edi."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "gan",
|
||
"text": "古罗马嗰货币係话由罗马共和国到罗马帝国嗰西半部份，即公元前4世纪-公元11世纪箇段时间里头建立嗰金属货币体制。佢拢共有金质嗰奥娄斯、银质嗰德拿留斯、青铜质嗰色斯特州斯同得都潘州斯、黄铜质嗰阿斯箇滴子货币。古罗马嗰货币到拕希腊影响嗰地区都係通行得正嗰，唛呷佢俚有自简嗰货币系统。公元3世纪过后，德拿留斯拕安铎尼年努斯顶替，末后安铎尼年努斯自简也到货币改革里头拕银质嗰阿根透斯、青铜质嗰霍利斯顶替吥位置。箇之后，罗马帝国嗰主要货币都係金质嗰所利都斯同得别滴子青铜质地嗰细零毫子。",
|
||
"expected": "古罗马嗰货币係话由罗马共和国到罗马帝国嗰西半部份，即公元前4世纪-公元11世纪箇段时间里头建立嗰金属货币体制。佢拢共有金质嗰奥娄斯、银质嗰德拿留斯、青铜质嗰色斯特州斯同得都潘州斯、黄铜质嗰阿斯箇滴子货币。古罗马嗰货币到拕希腊影响嗰地区都係通行得正嗰，唛呷佢俚有自简嗰货币系统。公元3世纪过后，德拿留斯拕安铎尼年努斯顶替，末后安铎尼年努斯自简也到货币改革里头拕银质嗰阿根透斯、青铜质嗰霍利斯顶替吥位置。箇之后，罗马帝国嗰主要货币都係金质嗰所利都斯同得别滴子青铜质地嗰细零毫子。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "gan",
|
||
"text": "古羅馬嗰貨幣係話由羅馬共和國到羅馬帝國嗰西半部份，即公元前4世紀-公元11世紀箇段時間裡頭建立嗰金屬貨幣體制。佢攏共有金質嗰奧婁斯、銀質嗰德拿留斯、青銅質嗰色斯特州斯同得都潘州斯、黃銅質嗰阿斯箇滴子貨幣。古羅馬嗰貨幣到拕希臘影響嗰地區都係通行得正嗰，嘜呷佢俚有自簡嗰貨幣系統。公元3世紀過後，德拿留斯拕安鐸尼年努斯頂替，末後安鐸尼年努斯自簡也到貨幣改革裡頭拕銀質嗰阿根透斯、青銅質嗰霍利斯頂替吥位置。箇之後，羅馬帝國嗰主要貨幣都係金質嗰所利都斯同得別滴子青銅質地嗰細零毫子。",
|
||
"expected": "古羅馬嗰貨幣係話由羅馬共和國到羅馬帝國嗰西半部份，即公元前4世紀-公元11世紀箇段時間裡頭建立嗰金屬貨幣體制。佢攏共有金質嗰奧婁斯、銀質嗰德拿留斯、青銅質嗰色斯特州斯同得都潘州斯、黃銅質嗰阿斯箇滴子貨幣。古羅馬嗰貨幣到拕希臘影響嗰地區都係通行得正嗰，嘜呷佢俚有自簡嗰貨幣系統。公元3世紀過後，德拿留斯拕安鐸尼年努斯頂替，末後安鐸尼年努斯自簡也到貨幣改革裡頭拕銀質嗰阿根透斯、青銅質嗰霍利斯頂替吥位置。箇之後，羅馬帝國嗰主要貨幣都係金質嗰所利都斯同得別滴子青銅質地嗰細零毫子。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "gan-hant",
|
||
"text": "古罗马嗰货币係话由罗马共和国到罗马帝国嗰西半部份，即公元前4世纪-公元11世纪箇段时间里头建立嗰金属货币体制。佢拢共有金质嗰奥娄斯、银质嗰德拿留斯、青铜质嗰色斯特州斯同得都潘州斯、黄铜质嗰阿斯箇滴子货币。古罗马嗰货币到拕希腊影响嗰地区都係通行得正嗰，唛呷佢俚有自简嗰货币系统。公元3世纪过后，德拿留斯拕安铎尼年努斯顶替，末后安铎尼年努斯自简也到货币改革里头拕银质嗰阿根透斯、青铜质嗰霍利斯顶替吥位置。箇之后，罗马帝国嗰主要货币都係金质嗰所利都斯同得别滴子青铜质地嗰细零毫子。",
|
||
"expected": "古羅馬嗰貨幣係話由羅馬共和國到羅馬帝國嗰西半部份，即公元前4世紀-公元11世紀箇段時間裡頭建立嗰金屬貨幣體制。佢攏共有金質嗰奧婁斯、銀質嗰德拿留斯、青銅質嗰色斯特州斯同得都潘州斯、黃銅質嗰阿斯箇滴子貨幣。古羅馬嗰貨幣到拕希臘影響嗰地區都係通行得正嗰，嘜呷佢俚有自簡嗰貨幣系統。公元3世紀過後，德拿留斯拕安鐸尼年努斯頂替，末後安鐸尼年努斯自簡也到貨幣改革裡頭拕銀質嗰阿根透斯、青銅質嗰霍利斯頂替吥位置。箇之後，羅馬帝國嗰主要貨幣都係金質嗰所利都斯同得別滴子青銅質地嗰細零毫子。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "gan-hant",
|
||
"text": "古羅馬嗰貨幣係話由羅馬共和國到羅馬帝國嗰西半部份，即公元前4世紀-公元11世紀箇段時間裡頭建立嗰金屬貨幣體制。佢攏共有金質嗰奧婁斯、銀質嗰德拿留斯、青銅質嗰色斯特州斯同得都潘州斯、黃銅質嗰阿斯箇滴子貨幣。古羅馬嗰貨幣到拕希臘影響嗰地區都係通行得正嗰，嘜呷佢俚有自簡嗰貨幣系統。公元3世紀過後，德拿留斯拕安鐸尼年努斯頂替，末後安鐸尼年努斯自簡也到貨幣改革裡頭拕銀質嗰阿根透斯、青銅質嗰霍利斯頂替吥位置。箇之後，羅馬帝國嗰主要貨幣都係金質嗰所利都斯同得別滴子青銅質地嗰細零毫子。",
|
||
"expected": "古羅馬嗰貨幣係話由羅馬共和國到羅馬帝國嗰西半部份，即公元前4世紀-公元11世紀箇段時間裡頭建立嗰金屬貨幣體制。佢攏共有金質嗰奧婁斯、銀質嗰德拿留斯、青銅質嗰色斯特州斯同得都潘州斯、黃銅質嗰阿斯箇滴子貨幣。古羅馬嗰貨幣到拕希臘影響嗰地區都係通行得正嗰，嘜呷佢俚有自簡嗰貨幣系統。公元3世紀過後，德拿留斯拕安鐸尼年努斯頂替，末後安鐸尼年努斯自簡也到貨幣改革裡頭拕銀質嗰阿根透斯、青銅質嗰霍利斯頂替吥位置。箇之後，羅馬帝國嗰主要貨幣都係金質嗰所利都斯同得別滴子青銅質地嗰細零毫子。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "gan-hans",
|
||
"text": "古羅馬嗰貨幣係話由羅馬共和國到羅馬帝國嗰西半部份，即公元前4世紀-公元11世紀箇段時間裡頭建立嗰金屬貨幣體制。佢攏共有金質嗰奧婁斯、銀質嗰德拿留斯、青銅質嗰色斯特州斯同得都潘州斯、黃銅質嗰阿斯箇滴子貨幣。古羅馬嗰貨幣到拕希臘影響嗰地區都係通行得正嗰，嘜呷佢俚有自簡嗰貨幣系統。公元3世紀過後，德拿留斯拕安鐸尼年努斯頂替，末後安鐸尼年努斯自簡也到貨幣改革裡頭拕銀質嗰阿根透斯、青銅質嗰霍利斯頂替吥位置。箇之後，羅馬帝國嗰主要貨幣都係金質嗰所利都斯同得別滴子青銅質地嗰細零毫子。",
|
||
"expected": "古罗马嗰货币系话由罗马共和国到罗马帝国嗰西半部份，即公元前4世纪-公元11世纪个段时间里头建立嗰金属货币体制。佢拢共有金质嗰奥娄斯、银质嗰德拿留斯、青铜质嗰色斯特州斯同得都潘州斯、黄铜质嗰阿斯个滴子货币。古罗马嗰货币到拕希腊影响嗰地区都系通行得正嗰，唛呷佢俚有自简嗰货币系统。公元3世纪过后，德拿留斯拕安铎尼年努斯顶替，末后安铎尼年努斯自简也到货币改革里头拕银质嗰阿根透斯、青铜质嗰霍利斯顶替吥位置。个之后，罗马帝国嗰主要货币都系金质嗰所利都斯同得别滴子青铜质地嗰细零毫子。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "gan-hans",
|
||
"text": "古罗马嗰货币系话由罗马共和国到罗马帝国嗰西半部份，即公元前4世纪-公元11世纪个段时间里头建立嗰金属货币体制。佢拢共有金质嗰奥娄斯、银质嗰德拿留斯、青铜质嗰色斯特州斯同得都潘州斯、黄铜质嗰阿斯个滴子货币。古罗马嗰货币到拕希腊影响嗰地区都系通行得正嗰，唛呷佢俚有自简嗰货币系统。公元3世纪过后，德拿留斯拕安铎尼年努斯顶替，末后安铎尼年努斯自简也到货币改革里头拕银质嗰阿根透斯、青铜质嗰霍利斯顶替吥位置。个之后，罗马帝国嗰主要货币都系金质嗰所利都斯同得别滴子青铜质地嗰细零毫子。",
|
||
"expected": "古罗马嗰货币系话由罗马共和国到罗马帝国嗰西半部份，即公元前4世纪-公元11世纪个段时间里头建立嗰金属货币体制。佢拢共有金质嗰奥娄斯、银质嗰德拿留斯、青铜质嗰色斯特州斯同得都潘州斯、黄铜质嗰阿斯个滴子货币。古罗马嗰货币到拕希腊影响嗰地区都系通行得正嗰，唛呷佢俚有自简嗰货币系统。公元3世纪过后，德拿留斯拕安铎尼年努斯顶替，末后安铎尼年努斯自简也到货币改革里头拕银质嗰阿根透斯、青铜质嗰霍利斯顶替吥位置。个之后，罗马帝国嗰主要货币都系金质嗰所利都斯同得别滴子青铜质地嗰细零毫子。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "iu",
|
||
"text": "uqallangniq, uqallautinik iliuqqainirmut maliktangit, katiqsuisuunguvuq uqautinik iliuqqarlugit amaak: illumut isilauqtunga = illu + mut isiq + lauq + tunga tamakkua aviksimajarialiit, uvani illumut isilauqtunga, nalliatuinnaq sivulliugaluaruni suqutaunngittuq: isilauqtunga illumut tukiqarunnarivuq illumut isilauqtunga aaqqiksimaninganik. taanna (–mut) uqautiup sininga uqautigijaujumik nalunaikkutaunngimmat ilaliutigatuinnaugami patuksimajarialik uqautaujumik nalunaikkutalingmut, uuttuutigijattinni uqautaujuq siniqaqpuq (–tunga)-mik uqausiqarmat pilirijumik. asinginnik uqautiit siniqarunnaqput tukingit maliglugit; patuksimaningillu amma uqaqtaujut ittaqqutingit (tamakkua uqallautaujut) maliktaujariaqarivut. uqaqtaujut tukiqattiaqput uqautiit siningit iluitturuttiaqsimakpata ilaliutiningit. tamakkua uqautiit akunningani pisuut nalunaikkutauvut uqautaujup tauttunginnik, qanga pingmangaata, ammalu qanutigi taimaimmangata.",
|
||
"expected": "uqallangniq, uqallautinik iliuqqainirmut maliktangit, katiqsuisuunguvuq uqautinik iliuqqarlugit amaak: illumut isilauqtunga = illu + mut isiq + lauq + tunga tamakkua aviksimajarialiit, uvani illumut isilauqtunga, nalliatuinnaq sivulliugaluaruni suqutaunngittuq: isilauqtunga illumut tukiqarunnarivuq illumut isilauqtunga aaqqiksimaninganik. taanna (–mut) uqautiup sininga uqautigijaujumik nalunaikkutaunngimmat ilaliutigatuinnaugami patuksimajarialik uqautaujumik nalunaikkutalingmut, uuttuutigijattinni uqautaujuq siniqaqpuq (–tunga)-mik uqausiqarmat pilirijumik. asinginnik uqautiit siniqarunnaqput tukingit maliglugit; patuksimaningillu amma uqaqtaujut ittaqqutingit (tamakkua uqallautaujut) maliktaujariaqarivut. uqaqtaujut tukiqattiaqput uqautiit siningit iluitturuttiaqsimakpata ilaliutiningit. tamakkua uqautiit akunningani pisuut nalunaikkutauvut uqautaujup tauttunginnik, qanga pingmangaata, ammalu qanutigi taimaimmangata."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "iu",
|
||
"text": "ᐅᖃᓪᓚᖕᓂᖅ, ᐅᖃᓪᓚᐅᑎᓂᒃ ᐃᓕᐅᖅᑲᐃᓂᕐᒧᑦ ᒪᓕᒃᑕᖏᑦ, ᑲᑎᖅᓱᐃᓲᖑᕗᖅ ᐅᖃᐅᑎᓂᒃ ᐃᓕᐅᖅᑲᕐᓗᒋᑦ ᐊᒫᒃ: ᐃᓪᓗᒧᑦ ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ = ᐃᓪᓗ + ᒧᑦ ᐃᓯᖅ + ᓚᐅᖅ + ᑐᖓ ᑕᒪᒃᑯᐊ ᐊᕕᒃᓯᒪᔭᕆᐊᓖᑦ, ᐅᕙᓂ ᐃᓪᓗᒧᑦ ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ, ᓇᓪᓕᐊᑐᐃᓐᓇᖅ ᓯᕗᓪᓕᐅᒐᓗᐊᕈᓂ ᓱᖁᑕᐅᙱᑦᑐᖅ: ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ ᐃᓪᓗᒧᑦ ᑐᑭᖃᕈᓐᓇᕆᕗᖅ ᐃᓪᓗᒧᑦ ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ ᐋᖅᑭᒃᓯᒪᓂᖓᓂᒃ. ᑖᓐᓇ (–ᒧᑦ) ᐅᖃᐅᑎᐅᑉ ᓯᓂᖓ ᐅᖃᐅᑎᒋᔭᐅᔪᒥᒃ ᓇᓗᓇᐃᒃᑯᑕᐅᙱᒻᒪᑦ ᐃᓚᓕᐅᑎᒐᑐᐃᓐᓇᐅᒐᒥ ᐸᑐᒃᓯᒪᔭᕆᐊᓕᒃ ᐅᖃᐅᑕᐅᔪᒥᒃ ᓇᓗᓇᐃᒃᑯᑕᓕᖕᒧᑦ, ᐆᑦᑑᑎᒋᔭᑦᑎᓐᓂ ᐅᖃᐅᑕᐅᔪᖅ ᓯᓂᖃᖅᐳᖅ (–ᑐᖓ)-ᒥᒃ ᐅᖃᐅᓯᖃᕐᒪᑦ ᐱᓕᕆᔪᒥᒃ. ᐊᓯᖏᓐᓂᒃ ᐅᖃᐅᑏᑦ ᓯᓂᖃᕈᓐᓇᖅᐳᑦ ᑐᑭᖏᑦ ᒪᓕᒡᓗᒋᑦ; ᐸᑐᒃᓯᒪᓂᖏᓪᓗ ᐊᒻᒪ ᐅᖃᖅᑕᐅᔪᑦ ᐃᑦᑕᖅᑯᑎᖏᑦ (ᑕᒪᒃᑯᐊ ᐅᖃᓪᓚᐅᑕᐅᔪᑦ) ᒪᓕᒃᑕᐅᔭᕆᐊᖃᕆᕗᑦ. ᐅᖃᖅᑕᐅᔪᑦ ᑐᑭᖃᑦᑎᐊᖅᐳᑦ ᐅᖃᐅᑏᑦ ᓯᓂᖏᑦ ᐃᓗᐃᑦᑐᕈᑦᑎᐊᖅᓯᒪᒃᐸᑕ ᐃᓚᓕᐅᑎᓂᖏᑦ. ᑕᒪᒃᑯᐊ ᐅᖃᐅᑏᑦ ᐊᑯᓐᓂᖓᓂ ᐱᓲᑦ ᓇᓗᓇᐃᒃᑯᑕᐅᕗᑦ ᐅᖃᐅᑕᐅᔪᑉ ᑕᐅᑦᑐᖏᓐᓂᒃ, ᖃᖓ ᐱᖕᒪᖔᑕ, ᐊᒻᒪᓗ ᖃᓄᑎᒋ ᑕᐃᒪᐃᒻᒪᖓᑕ.",
|
||
"expected": "ᐅᖃᓪᓚᖕᓂᖅ, ᐅᖃᓪᓚᐅᑎᓂᒃ ᐃᓕᐅᖅᑲᐃᓂᕐᒧᑦ ᒪᓕᒃᑕᖏᑦ, ᑲᑎᖅᓱᐃᓲᖑᕗᖅ ᐅᖃᐅᑎᓂᒃ ᐃᓕᐅᖅᑲᕐᓗᒋᑦ ᐊᒫᒃ: ᐃᓪᓗᒧᑦ ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ = ᐃᓪᓗ + ᒧᑦ ᐃᓯᖅ + ᓚᐅᖅ + ᑐᖓ ᑕᒪᒃᑯᐊ ᐊᕕᒃᓯᒪᔭᕆᐊᓖᑦ, ᐅᕙᓂ ᐃᓪᓗᒧᑦ ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ, ᓇᓪᓕᐊᑐᐃᓐᓇᖅ ᓯᕗᓪᓕᐅᒐᓗᐊᕈᓂ ᓱᖁᑕᐅᙱᑦᑐᖅ: ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ ᐃᓪᓗᒧᑦ ᑐᑭᖃᕈᓐᓇᕆᕗᖅ ᐃᓪᓗᒧᑦ ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ ᐋᖅᑭᒃᓯᒪᓂᖓᓂᒃ. ᑖᓐᓇ (–ᒧᑦ) ᐅᖃᐅᑎᐅᑉ ᓯᓂᖓ ᐅᖃᐅᑎᒋᔭᐅᔪᒥᒃ ᓇᓗᓇᐃᒃᑯᑕᐅᙱᒻᒪᑦ ᐃᓚᓕᐅᑎᒐᑐᐃᓐᓇᐅᒐᒥ ᐸᑐᒃᓯᒪᔭᕆᐊᓕᒃ ᐅᖃᐅᑕᐅᔪᒥᒃ ᓇᓗᓇᐃᒃᑯᑕᓕᖕᒧᑦ, ᐆᑦᑑᑎᒋᔭᑦᑎᓐᓂ ᐅᖃᐅᑕᐅᔪᖅ ᓯᓂᖃᖅᐳᖅ (–ᑐᖓ)-ᒥᒃ ᐅᖃᐅᓯᖃᕐᒪᑦ ᐱᓕᕆᔪᒥᒃ. ᐊᓯᖏᓐᓂᒃ ᐅᖃᐅᑏᑦ ᓯᓂᖃᕈᓐᓇᖅᐳᑦ ᑐᑭᖏᑦ ᒪᓕᒡᓗᒋᑦ; ᐸᑐᒃᓯᒪᓂᖏᓪᓗ ᐊᒻᒪ ᐅᖃᖅᑕᐅᔪᑦ ᐃᑦᑕᖅᑯᑎᖏᑦ (ᑕᒪᒃᑯᐊ ᐅᖃᓪᓚᐅᑕᐅᔪᑦ) ᒪᓕᒃᑕᐅᔭᕆᐊᖃᕆᕗᑦ. ᐅᖃᖅᑕᐅᔪᑦ ᑐᑭᖃᑦᑎᐊᖅᐳᑦ ᐅᖃᐅᑏᑦ ᓯᓂᖏᑦ ᐃᓗᐃᑦᑐᕈᑦᑎᐊᖅᓯᒪᒃᐸᑕ ᐃᓚᓕᐅᑎᓂᖏᑦ. ᑕᒪᒃᑯᐊ ᐅᖃᐅᑏᑦ ᐊᑯᓐᓂᖓᓂ ᐱᓲᑦ ᓇᓗᓇᐃᒃᑯᑕᐅᕗᑦ ᐅᖃᐅᑕᐅᔪᑉ ᑕᐅᑦᑐᖏᓐᓂᒃ, ᖃᖓ ᐱᖕᒪᖔᑕ, ᐊᒻᒪᓗ ᖃᓄᑎᒋ ᑕᐃᒪᐃᒻᒪᖓᑕ."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "ike-cans",
|
||
"text": "uqallangniq, uqallautinik iliuqqainirmut maliktangit, katiqsuisuunguvuq uqautinik iliuqqarlugit amaak: illumut isilauqtunga = illu + mut isiq + lauq + tunga tamakkua aviksimajarialiit, uvani illumut isilauqtunga, nalliatuinnaq sivulliugaluaruni suqutaunngittuq: isilauqtunga illumut tukiqarunnarivuq illumut isilauqtunga aaqqiksimaninganik. taanna (–mut) uqautiup sininga uqautigijaujumik nalunaikkutaunngimmat ilaliutigatuinnaugami patuksimajarialik uqautaujumik nalunaikkutalingmut, uuttuutigijattinni uqautaujuq siniqaqpuq (–tunga)-mik uqausiqarmat pilirijumik. asinginnik uqautiit siniqarunnaqput tukingit maliglugit; patuksimaningillu amma uqaqtaujut ittaqqutingit (tamakkua uqallautaujut) maliktaujariaqarivut. uqaqtaujut tukiqattiaqput uqautiit siningit iluitturuttiaqsimakpata ilaliutiningit. tamakkua uqautiit akunningani pisuut nalunaikkutauvut uqautaujup tauttunginnik, qanga pingmangaata, ammalu qanutigi taimaimmangata.",
|
||
"expected": "ᐅᖃᓪᓚᖕᓂᖅ, ᐅᖃᓪᓚᐅᑎᓂᒃ ᐃᓕᐅᖅᑲᐃᓂᕐᒧᑦ ᒪᓕᒃᑕᖏᑦ, ᑲᑎᖅᓱᐃᓲᖑᕗᖅ ᐅᖃᐅᑎᓂᒃ ᐃᓕᐅᖅᑲᕐᓗᒋᑦ ᐊᒫᒃ: ᐃᓪᓗᒧᑦ ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ = ᐃᓪᓗ + ᒧᑦ ᐃᓯᖅ + ᓚᐅᖅ + ᑐᖓ ᑕᒪᒃᑯᐊ ᐊᕕᒃᓯᒪᔭᕆᐊᓖᑦ, ᐅᕙᓂ ᐃᓪᓗᒧᑦ ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ, ᓇᓪᓕᐊᑐᐃᓐᓇᖅ ᓯᕗᓪᓕᐅᒐᓗᐊᕈᓂ ᓱᖁᑕᐅᙱᑦᑐᖅ: ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ ᐃᓪᓗᒧᑦ ᑐᑭᖃᕈᓐᓇᕆᕗᖅ ᐃᓪᓗᒧᑦ ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ ᐋᖅᑭᒃᓯᒪᓂᖓᓂᒃ. ᑖᓐᓇ (–ᒧᑦ) ᐅᖃᐅᑎᐅᑉ ᓯᓂᖓ ᐅᖃᐅᑎᒋᔭᐅᔪᒥᒃ ᓇᓗᓇᐃᒃᑯᑕᐅᙱᒻᒪᑦ ᐃᓚᓕᐅᑎᒐᑐᐃᓐᓇᐅᒐᒥ ᐸᑐᒃᓯᒪᔭᕆᐊᓕᒃ ᐅᖃᐅᑕᐅᔪᒥᒃ ᓇᓗᓇᐃᒃᑯᑕᓕᖕᒧᑦ, ᐆᑦᑑᑎᒋᔭᑦᑎᓐᓂ ᐅᖃᐅᑕᐅᔪᖅ ᓯᓂᖃᖅᐳᖅ (–ᑐᖓ)-ᒥᒃ ᐅᖃᐅᓯᖃᕐᒪᑦ ᐱᓕᕆᔪᒥᒃ. ᐊᓯᖏᓐᓂᒃ ᐅᖃᐅᑏᑦ ᓯᓂᖃᕈᓐᓇᖅᐳᑦ ᑐᑭᖏᑦ ᒪᓕᒡᓗᒋᑦ; ᐸᑐᒃᓯᒪᓂᖏᓪᓗ ᐊᒻᒪ ᐅᖃᖅᑕᐅᔪᑦ ᐃᑦᑕᖅᑯᑎᖏᑦ (ᑕᒪᒃᑯᐊ ᐅᖃᓪᓚᐅᑕᐅᔪᑦ) ᒪᓕᒃᑕᐅᔭᕆᐊᖃᕆᕗᑦ. ᐅᖃᖅᑕᐅᔪᑦ ᑐᑭᖃᑦᑎᐊᖅᐳᑦ ᐅᖃᐅᑏᑦ ᓯᓂᖏᑦ ᐃᓗᐃᑦᑐᕈᑦᑎᐊᖅᓯᒪᒃᐸᑕ ᐃᓚᓕᐅᑎᓂᖏᑦ. ᑕᒪᒃᑯᐊ ᐅᖃᐅᑏᑦ ᐊᑯᓐᓂᖓᓂ ᐱᓲᑦ ᓇᓗᓇᐃᒃᑯᑕᐅᕗᑦ ᐅᖃᐅᑕᐅᔪᑉ ᑕᐅᑦᑐᖏᓐᓂᒃ, ᖃᖓ ᐱᖕᒪᖔᑕ, ᐊᒻᒪᓗ ᖃᓄᑎᒋ ᑕᐃᒪᐃᒻᒪᖓᑕ."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "ike-cans",
|
||
"text": "ᐅᖃᓪᓚᖕᓂᖅ, ᐅᖃᓪᓚᐅᑎᓂᒃ ᐃᓕᐅᖅᑲᐃᓂᕐᒧᑦ ᒪᓕᒃᑕᖏᑦ, ᑲᑎᖅᓱᐃᓲᖑᕗᖅ ᐅᖃᐅᑎᓂᒃ ᐃᓕᐅᖅᑲᕐᓗᒋᑦ ᐊᒫᒃ: ᐃᓪᓗᒧᑦ ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ = ᐃᓪᓗ + ᒧᑦ ᐃᓯᖅ + ᓚᐅᖅ + ᑐᖓ ᑕᒪᒃᑯᐊ ᐊᕕᒃᓯᒪᔭᕆᐊᓖᑦ, ᐅᕙᓂ ᐃᓪᓗᒧᑦ ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ, ᓇᓪᓕᐊᑐᐃᓐᓇᖅ ᓯᕗᓪᓕᐅᒐᓗᐊᕈᓂ ᓱᖁᑕᐅᙱᑦᑐᖅ: ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ ᐃᓪᓗᒧᑦ ᑐᑭᖃᕈᓐᓇᕆᕗᖅ ᐃᓪᓗᒧᑦ ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ ᐋᖅᑭᒃᓯᒪᓂᖓᓂᒃ. ᑖᓐᓇ (–ᒧᑦ) ᐅᖃᐅᑎᐅᑉ ᓯᓂᖓ ᐅᖃᐅᑎᒋᔭᐅᔪᒥᒃ ᓇᓗᓇᐃᒃᑯᑕᐅᙱᒻᒪᑦ ᐃᓚᓕᐅᑎᒐᑐᐃᓐᓇᐅᒐᒥ ᐸᑐᒃᓯᒪᔭᕆᐊᓕᒃ ᐅᖃᐅᑕᐅᔪᒥᒃ ᓇᓗᓇᐃᒃᑯᑕᓕᖕᒧᑦ, ᐆᑦᑑᑎᒋᔭᑦᑎᓐᓂ ᐅᖃᐅᑕᐅᔪᖅ ᓯᓂᖃᖅᐳᖅ (–ᑐᖓ)-ᒥᒃ ᐅᖃᐅᓯᖃᕐᒪᑦ ᐱᓕᕆᔪᒥᒃ. ᐊᓯᖏᓐᓂᒃ ᐅᖃᐅᑏᑦ ᓯᓂᖃᕈᓐᓇᖅᐳᑦ ᑐᑭᖏᑦ ᒪᓕᒡᓗᒋᑦ; ᐸᑐᒃᓯᒪᓂᖏᓪᓗ ᐊᒻᒪ ᐅᖃᖅᑕᐅᔪᑦ ᐃᑦᑕᖅᑯᑎᖏᑦ (ᑕᒪᒃᑯᐊ ᐅᖃᓪᓚᐅᑕᐅᔪᑦ) ᒪᓕᒃᑕᐅᔭᕆᐊᖃᕆᕗᑦ. ᐅᖃᖅᑕᐅᔪᑦ ᑐᑭᖃᑦᑎᐊᖅᐳᑦ ᐅᖃᐅᑏᑦ ᓯᓂᖏᑦ ᐃᓗᐃᑦᑐᕈᑦᑎᐊᖅᓯᒪᒃᐸᑕ ᐃᓚᓕᐅᑎᓂᖏᑦ. ᑕᒪᒃᑯᐊ ᐅᖃᐅᑏᑦ ᐊᑯᓐᓂᖓᓂ ᐱᓲᑦ ᓇᓗᓇᐃᒃᑯᑕᐅᕗᑦ ᐅᖃᐅᑕᐅᔪᑉ ᑕᐅᑦᑐᖏᓐᓂᒃ, ᖃᖓ ᐱᖕᒪᖔᑕ, ᐊᒻᒪᓗ ᖃᓄᑎᒋ ᑕᐃᒪᐃᒻᒪᖓᑕ.",
|
||
"expected": "ᐅᖃᓪᓚᖕᓂᖅ, ᐅᖃᓪᓚᐅᑎᓂᒃ ᐃᓕᐅᖅᑲᐃᓂᕐᒧᑦ ᒪᓕᒃᑕᖏᑦ, ᑲᑎᖅᓱᐃᓲᖑᕗᖅ ᐅᖃᐅᑎᓂᒃ ᐃᓕᐅᖅᑲᕐᓗᒋᑦ ᐊᒫᒃ: ᐃᓪᓗᒧᑦ ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ = ᐃᓪᓗ + ᒧᑦ ᐃᓯᖅ + ᓚᐅᖅ + ᑐᖓ ᑕᒪᒃᑯᐊ ᐊᕕᒃᓯᒪᔭᕆᐊᓖᑦ, ᐅᕙᓂ ᐃᓪᓗᒧᑦ ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ, ᓇᓪᓕᐊᑐᐃᓐᓇᖅ ᓯᕗᓪᓕᐅᒐᓗᐊᕈᓂ ᓱᖁᑕᐅᙱᑦᑐᖅ: ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ ᐃᓪᓗᒧᑦ ᑐᑭᖃᕈᓐᓇᕆᕗᖅ ᐃᓪᓗᒧᑦ ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ ᐋᖅᑭᒃᓯᒪᓂᖓᓂᒃ. ᑖᓐᓇ (–ᒧᑦ) ᐅᖃᐅᑎᐅᑉ ᓯᓂᖓ ᐅᖃᐅᑎᒋᔭᐅᔪᒥᒃ ᓇᓗᓇᐃᒃᑯᑕᐅᙱᒻᒪᑦ ᐃᓚᓕᐅᑎᒐᑐᐃᓐᓇᐅᒐᒥ ᐸᑐᒃᓯᒪᔭᕆᐊᓕᒃ ᐅᖃᐅᑕᐅᔪᒥᒃ ᓇᓗᓇᐃᒃᑯᑕᓕᖕᒧᑦ, ᐆᑦᑑᑎᒋᔭᑦᑎᓐᓂ ᐅᖃᐅᑕᐅᔪᖅ ᓯᓂᖃᖅᐳᖅ (–ᑐᖓ)-ᒥᒃ ᐅᖃᐅᓯᖃᕐᒪᑦ ᐱᓕᕆᔪᒥᒃ. ᐊᓯᖏᓐᓂᒃ ᐅᖃᐅᑏᑦ ᓯᓂᖃᕈᓐᓇᖅᐳᑦ ᑐᑭᖏᑦ ᒪᓕᒡᓗᒋᑦ; ᐸᑐᒃᓯᒪᓂᖏᓪᓗ ᐊᒻᒪ ᐅᖃᖅᑕᐅᔪᑦ ᐃᑦᑕᖅᑯᑎᖏᑦ (ᑕᒪᒃᑯᐊ ᐅᖃᓪᓚᐅᑕᐅᔪᑦ) ᒪᓕᒃᑕᐅᔭᕆᐊᖃᕆᕗᑦ. ᐅᖃᖅᑕᐅᔪᑦ ᑐᑭᖃᑦᑎᐊᖅᐳᑦ ᐅᖃᐅᑏᑦ ᓯᓂᖏᑦ ᐃᓗᐃᑦᑐᕈᑦᑎᐊᖅᓯᒪᒃᐸᑕ ᐃᓚᓕᐅᑎᓂᖏᑦ. ᑕᒪᒃᑯᐊ ᐅᖃᐅᑏᑦ ᐊᑯᓐᓂᖓᓂ ᐱᓲᑦ ᓇᓗᓇᐃᒃᑯᑕᐅᕗᑦ ᐅᖃᐅᑕᐅᔪᑉ ᑕᐅᑦᑐᖏᓐᓂᒃ, ᖃᖓ ᐱᖕᒪᖔᑕ, ᐊᒻᒪᓗ ᖃᓄᑎᒋ ᑕᐃᒪᐃᒻᒪᖓᑕ."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "ike-latn",
|
||
"text": "ᐅᖃᓪᓚᖕᓂᖅ, ᐅᖃᓪᓚᐅᑎᓂᒃ ᐃᓕᐅᖅᑲᐃᓂᕐᒧᑦ ᒪᓕᒃᑕᖏᑦ, ᑲᑎᖅᓱᐃᓲᖑᕗᖅ ᐅᖃᐅᑎᓂᒃ ᐃᓕᐅᖅᑲᕐᓗᒋᑦ ᐊᒫᒃ: ᐃᓪᓗᒧᑦ ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ = ᐃᓪᓗ + ᒧᑦ ᐃᓯᖅ + ᓚᐅᖅ + ᑐᖓ ᑕᒪᒃᑯᐊ ᐊᕕᒃᓯᒪᔭᕆᐊᓖᑦ, ᐅᕙᓂ ᐃᓪᓗᒧᑦ ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ, ᓇᓪᓕᐊᑐᐃᓐᓇᖅ ᓯᕗᓪᓕᐅᒐᓗᐊᕈᓂ ᓱᖁᑕᐅᙱᑦᑐᖅ: ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ ᐃᓪᓗᒧᑦ ᑐᑭᖃᕈᓐᓇᕆᕗᖅ ᐃᓪᓗᒧᑦ ᐃᓯᓚᐅᖅᑐᖓ ᐋᖅᑭᒃᓯᒪᓂᖓᓂᒃ. ᑖᓐᓇ (–ᒧᑦ) ᐅᖃᐅᑎᐅᑉ ᓯᓂᖓ ᐅᖃᐅᑎᒋᔭᐅᔪᒥᒃ ᓇᓗᓇᐃᒃᑯᑕᐅᙱᒻᒪᑦ ᐃᓚᓕᐅᑎᒐᑐᐃᓐᓇᐅᒐᒥ ᐸᑐᒃᓯᒪᔭᕆᐊᓕᒃ ᐅᖃᐅᑕᐅᔪᒥᒃ ᓇᓗᓇᐃᒃᑯᑕᓕᖕᒧᑦ, ᐆᑦᑑᑎᒋᔭᑦᑎᓐᓂ ᐅᖃᐅᑕᐅᔪᖅ ᓯᓂᖃᖅᐳᖅ (–ᑐᖓ)-ᒥᒃ ᐅᖃᐅᓯᖃᕐᒪᑦ ᐱᓕᕆᔪᒥᒃ. ᐊᓯᖏᓐᓂᒃ ᐅᖃᐅᑏᑦ ᓯᓂᖃᕈᓐᓇᖅᐳᑦ ᑐᑭᖏᑦ ᒪᓕᒡᓗᒋᑦ; ᐸᑐᒃᓯᒪᓂᖏᓪᓗ ᐊᒻᒪ ᐅᖃᖅᑕᐅᔪᑦ ᐃᑦᑕᖅᑯᑎᖏᑦ (ᑕᒪᒃᑯᐊ ᐅᖃᓪᓚᐅᑕᐅᔪᑦ) ᒪᓕᒃᑕᐅᔭᕆᐊᖃᕆᕗᑦ. ᐅᖃᖅᑕᐅᔪᑦ ᑐᑭᖃᑦᑎᐊᖅᐳᑦ ᐅᖃᐅᑏᑦ ᓯᓂᖏᑦ ᐃᓗᐃᑦᑐᕈᑦᑎᐊᖅᓯᒪᒃᐸᑕ ᐃᓚᓕᐅᑎᓂᖏᑦ. ᑕᒪᒃᑯᐊ ᐅᖃᐅᑏᑦ ᐊᑯᓐᓂᖓᓂ ᐱᓲᑦ ᓇᓗᓇᐃᒃᑯᑕᐅᕗᑦ ᐅᖃᐅᑕᐅᔪᑉ ᑕᐅᑦᑐᖏᓐᓂᒃ, ᖃᖓ ᐱᖕᒪᖔᑕ, ᐊᒻᒪᓗ ᖃᓄᑎᒋ ᑕᐃᒪᐃᒻᒪᖓᑕ.",
|
||
"expected": "uqallangniq, uqallautinik iliuqqainirmut maliktangit, katiqsuisuunguvuq uqautinik iliuqqarlugit amaak: illumut isilauqtunga = illu + mut isiq + lauq + tunga tamakkua aviksimajarialiit, uvani illumut isilauqtunga, nalliatuinnaq sivulliugaluaruni suqutaunngittuq: isilauqtunga illumut tukiqarunnarivuq illumut isilauqtunga aaqqiksimaninganik. taanna (–mut) uqautiup sininga uqautigijaujumik nalunaikkutaunngimmat ilaliutigatuinnaugami patuksimajarialik uqautaujumik nalunaikkutalingmut, uuttuutigijattinni uqautaujuq siniqaqpuq (–tunga)-mik uqausiqarmat pilirijumik. asinginnik uqautiit siniqarunnaqput tukingit maliglugit; patuksimaningillu amma uqaqtaujut ittaqqutingit (tamakkua uqallautaujut) maliktaujariaqarivut. uqaqtaujut tukiqattiaqput uqautiit siningit iluitturuttiaqsimakpata ilaliutiningit. tamakkua uqautiit akunningani pisuut nalunaikkutauvut uqautaujup tauttunginnik, qanga pingmangaata, ammalu qanutigi taimaimmangata."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "ike-latn",
|
||
"text": "uqallangniq, uqallautinik iliuqqainirmut maliktangit, katiqsuisuunguvuq uqautinik iliuqqarlugit amaak: illumut isilauqtunga = illu + mut isiq + lauq + tunga tamakkua aviksimajarialiit, uvani illumut isilauqtunga, nalliatuinnaq sivulliugaluaruni suqutaunngittuq: isilauqtunga illumut tukiqarunnarivuq illumut isilauqtunga aaqqiksimaninganik. taanna (–mut) uqautiup sininga uqautigijaujumik nalunaikkutaunngimmat ilaliutigatuinnaugami patuksimajarialik uqautaujumik nalunaikkutalingmut, uuttuutigijattinni uqautaujuq siniqaqpuq (–tunga)-mik uqausiqarmat pilirijumik. asinginnik uqautiit siniqarunnaqput tukingit maliglugit; patuksimaningillu amma uqaqtaujut ittaqqutingit (tamakkua uqallautaujut) maliktaujariaqarivut. uqaqtaujut tukiqattiaqput uqautiit siningit iluitturuttiaqsimakpata ilaliutiningit. tamakkua uqautiit akunningani pisuut nalunaikkutauvut uqautaujup tauttunginnik, qanga pingmangaata, ammalu qanutigi taimaimmangata.",
|
||
"expected": "uqallangniq, uqallautinik iliuqqainirmut maliktangit, katiqsuisuunguvuq uqautinik iliuqqarlugit amaak: illumut isilauqtunga = illu + mut isiq + lauq + tunga tamakkua aviksimajarialiit, uvani illumut isilauqtunga, nalliatuinnaq sivulliugaluaruni suqutaunngittuq: isilauqtunga illumut tukiqarunnarivuq illumut isilauqtunga aaqqiksimaninganik. taanna (–mut) uqautiup sininga uqautigijaujumik nalunaikkutaunngimmat ilaliutigatuinnaugami patuksimajarialik uqautaujumik nalunaikkutalingmut, uuttuutigijattinni uqautaujuq siniqaqpuq (–tunga)-mik uqausiqarmat pilirijumik. asinginnik uqautiit siniqarunnaqput tukingit maliglugit; patuksimaningillu amma uqaqtaujut ittaqqutingit (tamakkua uqallautaujut) maliktaujariaqarivut. uqaqtaujut tukiqattiaqput uqautiit siningit iluitturuttiaqsimakpata ilaliutiningit. tamakkua uqautiit akunningani pisuut nalunaikkutauvut uqautaujup tauttunginnik, qanga pingmangaata, ammalu qanutigi taimaimmangata."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "kk",
|
||
"text": "Тәттімбет атқа ерте мініп, ел ісіне ерте араласқан адам. Батыс-Сібір генерал-губернаторы генерал-майор Фон Фридрихс Тәттімбет туралы арнайы жинаған мәліметінде мынандай дерек келтіреді: 'Тәттімбет — ақ сүйектер әулетінен, бірақ көпестер гильдасына тіркелмеген. Қарқаралы округіндегі Нұрбике-Шаншар болысында 1842 жылдың 20 қаңтарынан 1845 жылдың 25 қаңтарына дейін болыс болды. Бұл жұмыстан өз арызы бойынша 1854 жылдың 29 шілдесіндегі бұйрықтың негізінде босатылды, қылмыс жасамаған, тергеуде, сотта болмаған » (ООМА, 3-қор, 3-тізім, 3902 -іс). Тәттімбет Ресей патшасы Александр II-нің таққа отыру салтанатына қатысқан. Сондай-ақ, Шоқан Уәлиханов, Григорий Николаевич Потанин, Адольф Янушкеевич сияқты оқымысты-ғалымдармен, Алшынбай, Құнанбай, Шорманның Мұсасы, Жайықбайдың Ыбырайы, Кішкентайдың Аққошқары, Сандыбайдың Ердені, Уәлиханның Шыңғысы сияқты дала шонжарларымен, Жанақ, Шөже, Кемпірбай, Біржан-сал, Жаяу Мұса, Орынбай сияқты әнші-ақындармен, Тоқа, Ықылас, Итаяк, Шашақ сияқты күйшілермен қадірлес-сыйлас болған. Бұл адамдар Тәттімбет көкірегінен күмбірлеп төгілген әсем күйлердің тұсауын кесіп, талғампаз сарапшысы болып отырған.",
|
||
"expected": "Тәттімбет атқа ерте мініп, ел ісіне ерте араласқан адам. Батыс-Сібір генерал-губернаторы генерал-майор Фон Фридрихс Тәттімбет туралы арнайы жинаған мәліметінде мынандай дерек келтіреді: 'Тәттімбет — ақ сүйектер әулетінен, бірақ көпестер гильдасына тіркелмеген. Қарқаралы округіндегі Нұрбике-Шаншар болысында 1842 жылдың 20 қаңтарынан 1845 жылдың 25 қаңтарына дейін болыс болды. Бұл жұмыстан өз арызы бойынша 1854 жылдың 29 шілдесіндегі бұйрықтың негізінде босатылды, қылмыс жасамаған, тергеуде, сотта болмаған » (ООМА, 3-қор, 3-тізім, 3902 -іс). Тәттімбет Ресей патшасы Александр II-нің таққа отыру салтанатына қатысқан. Сондай-ақ, Шоқан Уәлиханов, Григорий Николаевич Потанин, Адольф Янушкеевич сияқты оқымысты-ғалымдармен, Алшынбай, Құнанбай, Шорманның Мұсасы, Жайықбайдың Ыбырайы, Кішкентайдың Аққошқары, Сандыбайдың Ердені, Уәлиханның Шыңғысы сияқты дала шонжарларымен, Жанақ, Шөже, Кемпірбай, Біржан-сал, Жаяу Мұса, Орынбай сияқты әнші-ақындармен, Тоқа, Ықылас, Итаяк, Шашақ сияқты күйшілермен қадірлес-сыйлас болған. Бұл адамдар Тәттімбет көкірегінен күмбірлеп төгілген әсем күйлердің тұсауын кесіп, талғампаз сарапшысы болып отырған."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "kk",
|
||
"text": "Tättimbet atqa erte minip, el isine erte aralasqan adam. Batıs-Sibir general-gwbernatorı general-maýor Fon Frïdrïxs Tättimbet twralı arnaýı jïnağan mälimetinde mınandaý derek keltiredi: 'Tättimbet — aq süýekter äwletinen, biraq köpester gïlʹdasına tirkelmegen. Qarqaralı okrwgindegi Nurbïke-Şanşar bolısında 1842 jıldıñ 20 qañtarınan 1845 jıldıñ 25 qañtarına deýin bolıs boldı. Bul jumıstan öz arızı boýınşa 1854 jıldıñ 29 şildesindegi buýrıqtıñ negizinde bosatıldı, qılmıs jasamağan, tergewde, sotta bolmağan » (OOMA, 3-qor, 3-tizim, 3902 -is). Tättimbet Reseý patşası Aleksandr II-niñ taqqa otırw saltanatına qatısqan. Sondaý-aq, Şoqan Wälïxanov, Grïgorïý Nïkolayevïç Potanïn, Adolʹf YAnwşkeyevïç sïyaqtı oqımıstı-ğalımdarmen, Alşınbaý, Qunanbaý, Şormannıñ Musası, Jaýıqbaýdıñ Ibıraýı, Kişkentaýdıñ Aqqoşqarı, Sandıbaýdıñ Erdeni, Wälïxannıñ Şıñğısı sïyaqtı dala şonjarlarımen, Janaq, Şöje, Kempirbaý, Birjan-sal, Jayaw Musa, Orınbaý sïyaqtı änşi-aqındarmen, Toqa, Iqılas, Ïtayak, Şaşaq sïyaqtı küýşilermen qadirles-sıýlas bolğan. Bul adamdar Tättimbet kökireginen kümbirlep tögilgen äsem küýlerdiñ tusawın kesip, talğampaz sarapşısı bolıp otırğan.",
|
||
"expected": "Tättimbet atqa erte minip, el isine erte aralasqan adam. Batıs-Sibir general-gwbernatorı general-maýor Fon Frïdrïxs Tättimbet twralı arnaýı jïnağan mälimetinde mınandaý derek keltiredi: 'Tättimbet — aq süýekter äwletinen, biraq köpester gïlʹdasına tirkelmegen. Qarqaralı okrwgindegi Nurbïke-Şanşar bolısında 1842 jıldıñ 20 qañtarınan 1845 jıldıñ 25 qañtarına deýin bolıs boldı. Bul jumıstan öz arızı boýınşa 1854 jıldıñ 29 şildesindegi buýrıqtıñ negizinde bosatıldı, qılmıs jasamağan, tergewde, sotta bolmağan » (OOMA, 3-qor, 3-tizim, 3902 -is). Tättimbet Reseý patşası Aleksandr II-niñ taqqa otırw saltanatına qatısqan. Sondaý-aq, Şoqan Wälïxanov, Grïgorïý Nïkolayevïç Potanïn, Adolʹf YAnwşkeyevïç sïyaqtı oqımıstı-ğalımdarmen, Alşınbaý, Qunanbaý, Şormannıñ Musası, Jaýıqbaýdıñ Ibıraýı, Kişkentaýdıñ Aqqoşqarı, Sandıbaýdıñ Erdeni, Wälïxannıñ Şıñğısı sïyaqtı dala şonjarlarımen, Janaq, Şöje, Kempirbaý, Birjan-sal, Jayaw Musa, Orınbaý sïyaqtı änşi-aqındarmen, Toqa, Iqılas, Ïtayak, Şaşaq sïyaqtı küýşilermen qadirles-sıýlas bolğan. Bul adamdar Tättimbet kökireginen kümbirlep tögilgen äsem küýlerdiñ tusawın kesip, talğampaz sarapşısı bolıp otırğan."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "kk",
|
||
"text": "ول ارتىنا كىتاپ جازىپ قالتىرماعان، ىيدەيالارى مەن عۇمىربايانىن شاكىرتتەرى (اسىرەسە پلاتون) جازىپ قالتىرعان. سونداي-اق زامانداسى ارىيستوفاننىڭ (ب.ز.د.۴۴۸- ب.ز.د.۲۲۰) كومەدىيياسىندا ('بۇلت') دا سوكرات كۇلكىلى ادام رەتىندە كەزدەسەدى. پلاتون ٴوز دىيالوگتارىندا سوكراتتى نەگىزگى سۇحباتتاسۋشى ەتكەن. پلاتون بىلاي جازعان: 'مەن ٴوز شىعارمالارىمدى ەڭ ۇلى دانا — سوكراتقا ارنادىم. ادامدار مەنى ۇمىتىپ كەتۋى مۇمكىن، بىراق مەنىڭ شىعارمالارىم ارقىلى سوكراتتى ۇمىتپايتىن بولادى.",
|
||
"expected": "ول ارتىنا كىتاپ جازىپ قالتىرماعان، ىيدەيالارى مەن عۇمىربايانىن شاكىرتتەرى (اسىرەسە پلاتون) جازىپ قالتىرعان. سونداي-اق زامانداسى ارىيستوفاننىڭ (ب.ز.د.۴۴۸- ب.ز.د.۲۲۰) كومەدىيياسىندا ('بۇلت') دا سوكرات كۇلكىلى ادام رەتىندە كەزدەسەدى. پلاتون ٴوز دىيالوگتارىندا سوكراتتى نەگىزگى سۇحباتتاسۋشى ەتكەن. پلاتون بىلاي جازعان: 'مەن ٴوز شىعارمالارىمدى ەڭ ۇلى دانا — سوكراتقا ارنادىم. ادامدار مەنى ۇمىتىپ كەتۋى مۇمكىن، بىراق مەنىڭ شىعارمالارىم ارقىلى سوكراتتى ۇمىتپايتىن بولادى."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "kk-cyrl",
|
||
"text": "Тәттімбет атқа ерте мініп, ел ісіне ерте араласқан адам. Батыс-Сібір генерал-губернаторы генерал-майор Фон Фридрихс Тәттімбет туралы арнайы жинаған мәліметінде мынандай дерек келтіреді: 'Тәттімбет — ақ сүйектер әулетінен, бірақ көпестер гильдасына тіркелмеген. Қарқаралы округіндегі Нұрбике-Шаншар болысында 1842 жылдың 20 қаңтарынан 1845 жылдың 25 қаңтарына дейін болыс болды. Бұл жұмыстан өз арызы бойынша 1854 жылдың 29 шілдесіндегі бұйрықтың негізінде босатылды, қылмыс жасамаған, тергеуде, сотта болмаған » (ООМА, 3-қор, 3-тізім, 3902 -іс).",
|
||
"expected": "Тәттімбет атқа ерте мініп, ел ісіне ерте араласқан адам. Батыс-Сібір генерал-губернаторы генерал-майор Фон Фридрихс Тәттімбет туралы арнайы жинаған мәліметінде мынандай дерек келтіреді: 'Тәттімбет — ақ сүйектер әулетінен, бірақ көпестер гильдасына тіркелмеген. Қарқаралы округіндегі Нұрбике-Шаншар болысында 1842 жылдың 20 қаңтарынан 1845 жылдың 25 қаңтарына дейін болыс болды. Бұл жұмыстан өз арызы бойынша 1854 жылдың 29 шілдесіндегі бұйрықтың негізінде босатылды, қылмыс жасамаған, тергеуде, сотта болмаған » (ООМА, 3-қор, 3-тізім, 3902 -іс)."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "kk-latn",
|
||
"text": "Тәттімбет атқа ерте мініп, ел ісіне ерте араласқан адам. Батыс-Сібір генерал-губернаторы генерал-майор Фон Фридрихс Тәттімбет туралы арнайы жинаған мәліметінде мынандай дерек келтіреді: 'Тәттімбет — ақ сүйектер әулетінен, бірақ көпестер гильдасына тіркелмеген. Қарқаралы округіндегі Нұрбике-Шаншар болысында 1842 жылдың 20 қаңтарынан 1845 жылдың 25 қаңтарына дейін болыс болды. Бұл жұмыстан өз арызы бойынша 1854 жылдың 29 шілдесіндегі бұйрықтың негізінде босатылды, қылмыс жасамаған, тергеуде, сотта болмаған » (ООМА, 3-қор, 3-тізім, 3902 -іс). Тәттімбет Ресей патшасы Александр II-нің таққа отыру салтанатына қатысқан. Сондай-ақ, Шоқан Уәлиханов, Григорий Николаевич Потанин, Адольф Янушкеевич сияқты оқымысты-ғалымдармен, Алшынбай, Құнанбай, Шорманның Мұсасы, Жайықбайдың Ыбырайы, Кішкентайдың Аққошқары, Сандыбайдың Ердені, Уәлиханның Шыңғысы сияқты дала шонжарларымен, Жанақ, Шөже, Кемпірбай, Біржан-сал, Жаяу Мұса, Орынбай сияқты әнші-ақындармен, Тоқа, Ықылас, Итаяк, Шашақ сияқты күйшілермен қадірлес-сыйлас болған. Бұл адамдар Тәттімбет көкірегінен күмбірлеп төгілген әсем күйлердің тұсауын кесіп, талғампаз сарапшысы болып отырған.",
|
||
"expected": "Tättimbet atqa erte minip, el isine erte aralasqan adam. Batıs-Sibir general-gwbernatorı general-maýor Fon Frïdrïxs Tättimbet twralı arnaýı jïnağan mälimetinde mınandaý derek keltiredi: 'Tättimbet — aq süýekter äwletinen, biraq köpester gïlʹdasına tirkelmegen. Qarqaralı okrwgindegi Nurbïke-Şanşar bolısında 1842 jıldıñ 20 qañtarınan 1845 jıldıñ 25 qañtarına deýin bolıs boldı. Bul jumıstan öz arızı boýınşa 1854 jıldıñ 29 şildesindegi buýrıqtıñ negizinde bosatıldı, qılmıs jasamağan, tergewde, sotta bolmağan » (OOMA, 3-qor, 3-tizim, 3902 -is). Tättimbet Reseý patşası Aleksandr II-niñ taqqa otırw saltanatına qatısqan. Sondaý-aq, Şoqan Wälïxanov, Grïgorïý Nïkolayevïç Potanïn, Adolʹf YAnwşkeyevïç sïyaqtı oqımıstı-ğalımdarmen, Alşınbaý, Qunanbaý, Şormannıñ Musası, Jaýıqbaýdıñ Ibıraýı, Kişkentaýdıñ Aqqoşqarı, Sandıbaýdıñ Erdeni, Wälïxannıñ Şıñğısı sïyaqtı dala şonjarlarımen, Janaq, Şöje, Kempirbaý, Birjan-sal, Jayaw Musa, Orınbaý sïyaqtı änşi-aqındarmen, Toqa, Iqılas, Ïtayak, Şaşaq sïyaqtı küýşilermen qadirles-sıýlas bolğan. Bul adamdar Tättimbet kökireginen kümbirlep tögilgen äsem küýlerdiñ tusawın kesip, talğampaz sarapşısı bolıp otırğan."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "kk-arab",
|
||
"text": "Ол артына кітап жазып қалтырмаған, идеялары мен ғұмырбаянын шәкірттері (Әсіресе Платон) жазып қалтырған. Сондай-ақ замандасы Аристофанның (б.з.д.448- б.з.д.220) комедиясында ('Бұлт') да Сократ күлкілі адам ретінде кездеседі. Платон өз диалогтарында Сократты негізгі сұхбаттасушы еткен. Платон былай жазған: 'Мен өз шығармаларымды ең ұлы дана — Сократқа арнадым. Адамдар мені ұмытып кетуі мүмкін, бірақ менің шығармаларым арқылы Сократты ұмытпайтын болады.",
|
||
"expected": "ول ارتىنا كىتاپ جازىپ قالتىرماعان، ىيدەيالارى مەن عۇمىربايانىن شاكىرتتەرى (اسىرەسە پلاتون) جازىپ قالتىرعان. سونداي-اق زامانداسى ارىيستوفاننىڭ (ب.ز.د.۴۴۸- ب.ز.د.۲۲۰) كومەدىيياسىندا ('بۇلت') دا سوكرات كۇلكىلى ادام رەتىندە كەزدەسەدى. پلاتون ٴوز دىيالوگتارىندا سوكراتتى نەگىزگى سۇحباتتاسۋشى ەتكەن. پلاتون بىلاي جازعان: 'مەن ٴوز شىعارمالارىمدى ەڭ ۇلى دانا — سوكراتقا ارنادىم. ادامدار مەنى ۇمىتىپ كەتۋى مۇمكىن، بىراق مەنىڭ شىعارمالارىم ارقىلى سوكراتتى ۇمىتپايتىن بولادى."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "kk-kz",
|
||
"text": "Тәттімбет атқа ерте мініп, ел ісіне ерте араласқан адам. Батыс-Сібір генерал-губернаторы генерал-майор Фон Фридрихс Тәттімбет туралы арнайы жинаған мәліметінде мынандай дерек келтіреді: 'Тәттімбет — ақ сүйектер әулетінен, бірақ көпестер гильдасына тіркелмеген. Қарқаралы округіндегі Нұрбике-Шаншар болысында 1842 жылдың 20 қаңтарынан 1845 жылдың 25 қаңтарына дейін болыс болды. Бұл жұмыстан өз арызы бойынша 1854 жылдың 29 шілдесіндегі бұйрықтың негізінде босатылды, қылмыс жасамаған, тергеуде, сотта болмаған » (ООМА, 3-қор, 3-тізім, 3902 -іс).",
|
||
"expected": "Тәттімбет атқа ерте мініп, ел ісіне ерте араласқан адам. Батыс-Сібір генерал-губернаторы генерал-майор Фон Фридрихс Тәттімбет туралы арнайы жинаған мәліметінде мынандай дерек келтіреді: 'Тәттімбет — ақ сүйектер әулетінен, бірақ көпестер гильдасына тіркелмеген. Қарқаралы округіндегі Нұрбике-Шаншар болысында 1842 жылдың 20 қаңтарынан 1845 жылдың 25 қаңтарына дейін болыс болды. Бұл жұмыстан өз арызы бойынша 1854 жылдың 29 шілдесіндегі бұйрықтың негізінде босатылды, қылмыс жасамаған, тергеуде, сотта болмаған » (ООМА, 3-қор, 3-тізім, 3902 -іс)."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "kk-tr",
|
||
"text": "Тәттімбет атқа ерте мініп, ел ісіне ерте араласқан адам. Батыс-Сібір генерал-губернаторы генерал-майор Фон Фридрихс Тәттімбет туралы арнайы жинаған мәліметінде мынандай дерек келтіреді: 'Тәттімбет — ақ сүйектер әулетінен, бірақ көпестер гильдасына тіркелмеген. Қарқаралы округіндегі Нұрбике-Шаншар болысында 1842 жылдың 20 қаңтарынан 1845 жылдың 25 қаңтарына дейін болыс болды. Бұл жұмыстан өз арызы бойынша 1854 жылдың 29 шілдесіндегі бұйрықтың негізінде босатылды, қылмыс жасамаған, тергеуде, сотта болмаған » (ООМА, 3-қор, 3-тізім, 3902 -іс). Тәттімбет Ресей патшасы Александр II-нің таққа отыру салтанатына қатысқан. Сондай-ақ, Шоқан Уәлиханов, Григорий Николаевич Потанин, Адольф Янушкеевич сияқты оқымысты-ғалымдармен, Алшынбай, Құнанбай, Шорманның Мұсасы, Жайықбайдың Ыбырайы, Кішкентайдың Аққошқары, Сандыбайдың Ердені, Уәлиханның Шыңғысы сияқты дала шонжарларымен, Жанақ, Шөже, Кемпірбай, Біржан-сал, Жаяу Мұса, Орынбай сияқты әнші-ақындармен, Тоқа, Ықылас, Итаяк, Шашақ сияқты күйшілермен қадірлес-сыйлас болған. Бұл адамдар Тәттімбет көкірегінен күмбірлеп төгілген әсем күйлердің тұсауын кесіп, талғампаз сарапшысы болып отырған.",
|
||
"expected": "Tättimbet atqa erte minip, el isine erte aralasqan adam. Batıs-Sibir general-gwbernatorı general-maýor Fon Frïdrïxs Tättimbet twralı arnaýı jïnağan mälimetinde mınandaý derek keltiredi: 'Tättimbet — aq süýekter äwletinen, biraq köpester gïlʹdasına tirkelmegen. Qarqaralı okrwgindegi Nurbïke-Şanşar bolısında 1842 jıldıñ 20 qañtarınan 1845 jıldıñ 25 qañtarına deýin bolıs boldı. Bul jumıstan öz arızı boýınşa 1854 jıldıñ 29 şildesindegi buýrıqtıñ negizinde bosatıldı, qılmıs jasamağan, tergewde, sotta bolmağan » (OOMA, 3-qor, 3-tizim, 3902 -is). Tättimbet Reseý patşası Aleksandr II-niñ taqqa otırw saltanatına qatısqan. Sondaý-aq, Şoqan Wälïxanov, Grïgorïý Nïkolayevïç Potanïn, Adolʹf YAnwşkeyevïç sïyaqtı oqımıstı-ğalımdarmen, Alşınbaý, Qunanbaý, Şormannıñ Musası, Jaýıqbaýdıñ Ibıraýı, Kişkentaýdıñ Aqqoşqarı, Sandıbaýdıñ Erdeni, Wälïxannıñ Şıñğısı sïyaqtı dala şonjarlarımen, Janaq, Şöje, Kempirbaý, Birjan-sal, Jayaw Musa, Orınbaý sïyaqtı änşi-aqındarmen, Toqa, Iqılas, Ïtayak, Şaşaq sïyaqtı küýşilermen qadirles-sıýlas bolğan. Bul adamdar Tättimbet kökireginen kümbirlep tögilgen äsem küýlerdiñ tusawın kesip, talğampaz sarapşısı bolıp otırğan."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "kk-cn",
|
||
"text": "Ол артына кітап жазып қалтырмаған, идеялары мен ғұмырбаянын шәкірттері (Әсіресе Платон) жазып қалтырған. Сондай-ақ замандасы Аристофанның (б.з.д.448- б.з.д.220) комедиясында ('Бұлт') да Сократ күлкілі адам ретінде кездеседі. Платон өз диалогтарында Сократты негізгі сұхбаттасушы еткен. Платон былай жазған: 'Мен өз шығармаларымды ең ұлы дана — Сократқа арнадым. Адамдар мені ұмытып кетуі мүмкін, бірақ менің шығармаларым арқылы Сократты ұмытпайтын болады.",
|
||
"expected": "ول ارتىنا كىتاپ جازىپ قالتىرماعان، ىيدەيالارى مەن عۇمىربايانىن شاكىرتتەرى (اسىرەسە پلاتون) جازىپ قالتىرعان. سونداي-اق زامانداسى ارىيستوفاننىڭ (ب.ز.د.۴۴۸- ب.ز.د.۲۲۰) كومەدىيياسىندا ('بۇلت') دا سوكرات كۇلكىلى ادام رەتىندە كەزدەسەدى. پلاتون ٴوز دىيالوگتارىندا سوكراتتى نەگىزگى سۇحباتتاسۋشى ەتكەن. پلاتون بىلاي جازعان: 'مەن ٴوز شىعارمالارىمدى ەڭ ۇلى دانا — سوكراتقا ارنادىم. ادامدار مەنى ۇمىتىپ كەتۋى مۇمكىن، بىراق مەنىڭ شىعارمالارىم ارقىلى سوكراتتى ۇمىتپايتىن بولادى."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "ku",
|
||
"text": "Di sala 2015an de stêrnas sê gerstêrk vedîtin. Mezinbûna van gerstêrkan mîna Erdê bûn û li derdora stêrka bejnbihost de diçerixiyan. Tîmeke di bin pêşawatiya esmannas Michaël Gillon ê Zanîngeha Liègeyê ya Belçîkayê de, li Riwangeha La Silla ya Şîleyê de, bi bikaranîna fotometreya transît van gerstêrkan zexm kirin.",
|
||
"expected": "Di sala 2015an de stêrnas sê gerstêrk vedîtin. Mezinbûna van gerstêrkan mîna Erdê bûn û li derdora stêrka bejnbihost de diçerixiyan. Tîmeke di bin pêşawatiya esmannas Michaël Gillon ê Zanîngeha Liègeyê ya Belçîkayê de, li Riwangeha La Silla ya Şîleyê de, bi bikaranîna fotometreya transît van gerstêrkan zexm kirin."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "ku",
|
||
"text": "د سالا 2015ان دە ستێرناس سێ گەرستێرک ڤەدیتن. مەزنبوونا ڤان گەرستێرکان مینائە ردێ بوونئوو ل دەردۆرا ستێرکا بەژنبهۆست دە دچەرخیان. تیمەکە د بن پێشاواتیائە سمانناس مجهاëل گللۆنئێ زانینگەها لèگەیێ یا بەلچیکایێ دە، ل روانگەها لا سللا یا شیلەیێ دە، ب بکارانینا فۆتۆمەترەیا ترانسیت ڤان گەرستێرکان زەخم کرن.",
|
||
"expected": "د سالا 2015ان دە ستێرناس سێ گەرستێرک ڤەدیتن. مەزنبوونا ڤان گەرستێرکان مینائە ردێ بوونئوو ل دەردۆرا ستێرکا بەژنبهۆست دە دچەرخیان. تیمەکە د بن پێشاواتیائە سمانناس مجهاëل گللۆنئێ زانینگەها لèگەیێ یا بەلچیکایێ دە، ل روانگەها لا سللا یا شیلەیێ دە، ب بکارانینا فۆتۆمەترەیا ترانسیت ڤان گەرستێرکان زەخم کرن."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "ku-arab",
|
||
"text": "Di sala 2015an de stêrnas sê gerstêrk vedîtin. Mezinbûna van gerstêrkan mîna Erdê bûn û li derdora stêrka bejnbihost de diçerixiyan. Tîmeke di bin pêşawatiya esmannas Michaël Gillon ê Zanîngeha Liègeyê ya Belçîkayê de, li Riwangeha La Silla ya Şîleyê de, bi bikaranîna fotometreya transît van gerstêrkan zexm kirin.",
|
||
"expected": "د سالا 2015ان دە ستێرناس سێ گەرستێرک ڤەدیتن. مەزنبوونا ڤان گەرستێرکان مینائە ردێ بوونئوو ل دەردۆرا ستێرکا بەژنبهۆست دە دچەرخیان. تیمەکە د بن پێشاواتیائە سمانناس مجهاëل گللۆنئێ زانینگەها لèگەیێ یا بەلچیکایێ دە، ل روانگەها لا سللا یا شیلەیێ دە، ب بکارانینا فۆتۆمەترەیا ترانسیت ڤان گەرستێرکان زەخم کرن."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "ku-arab",
|
||
"text": "د سالا 2015ان دە ستێرناس سێ گەرستێرک ڤەدیتن. مەزنبوونا ڤان گەرستێرکان مینائە ردێ بوونئوو ل دەردۆرا ستێرکا بەژنبهۆست دە دچەرخیان. تیمەکە د بن پێشاواتیائە سمانناس مجهاëل گللۆنئێ زانینگەها لèگەیێ یا بەلچیکایێ دە، ل روانگەها لا سللا یا شیلەیێ دە، ب بکارانینا فۆتۆمەترەیا ترانسیت ڤان گەرستێرکان زەخم کرن.",
|
||
"expected": "د سالا 2015ان دە ستێرناس سێ گەرستێرک ڤەدیتن. مەزنبوونا ڤان گەرستێرکان مینائە ردێ بوونئوو ل دەردۆرا ستێرکا بەژنبهۆست دە دچەرخیان. تیمەکە د بن پێشاواتیائە سمانناس مجهاëل گللۆنئێ زانینگەها لèگەیێ یا بەلچیکایێ دە، ل روانگەها لا سللا یا شیلەیێ دە، ب بکارانینا فۆتۆمەترەیا ترانسیت ڤان گەرستێرکان زەخم کرن."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "ku-latn",
|
||
"text": "د سالا 2015ان دە ستێرناس سێ گەرستێرک ڤەدیتن. مەزنبوونا ڤان گەرستێرکان مینائە ردێ بوونئوو ل دەردۆرا ستێرکا بەژنبهۆست دە دچەرخیان. تیمەکە د بن پێشاواتیائە سمانناس مجهاëل گللۆنئێ زانینگەها لèگەیێ یا بەلچیکایێ دە، ل روانگەها لا سللا یا شیلەیێ دە، ب بکارانینا فۆتۆمەترەیا ترانسیت ڤان گەرستێرکان زەخم کرن.",
|
||
"expected": "d sala 2015an de stêrnas sê gerstêrk vedîtn. meznbwwna van gerstêrkan mînae rdê bwwnww l derdora stêrka bejnbhost de dçerxîan. tîmeke d bn pêşawatîae smannas mchaël gllonê zanîngeha lègeîê îa belçîkaîê de, l rwangeha la slla îa şîleîê de, b bkaranîna fotometreîa transît van gerstêrkan zexm krn."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "ku-latn",
|
||
"text": "d sala 2015an de stêrnas sê gerstêrk vedîtn. meznbwwna van gerstêrkan mînae rdê bwwnww l derdora stêrka bejnbhost de dçerxîan. tîmeke d bn pêşawatîae smannas mchaël gllonê zanîngeha lègeîê îa belçîkaîê de, l rwangeha la slla îa şîleîê de, b bkaranîna fotometreîa transît van gerstêrkan zexm krn.",
|
||
"expected": "d sala 2015an de stêrnas sê gerstêrk vedîtn. meznbwwna van gerstêrkan mînae rdê bwwnww l derdora stêrka bejnbhost de dçerxîan. tîmeke d bn pêşawatîae smannas mchaël gllonê zanîngeha lègeîê îa belçîkaîê de, l rwangeha la slla îa şîleîê de, b bkaranîna fotometreîa transît van gerstêrkan zexm krn."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "shi",
|
||
"text": "(1) ⵍⵇⵇⵉⵚⵜ ⵏ ⵢⴰⵏ ⵓⵔⴳⴰⵣ ⵍⵍⵉ ⵢⵣⵣⵏⵣⴰⵏ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ ⵖ ⵙⵙⵓⵇⵇ. (2) ⵢⴰⵏ ⵓⵔⴳⴰⵣ ⵉⵄⵎⵎⵔ ⵎⵏⵏⴰⵡ ⵢⵉⵍⵎⴰⵡⵏ ⵏ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ ⵖ ⵙⵙⵓⵇⵇ. (3) ⵢⴰšⴽ ⵏⵏ ⴷⴰⵔⵙ ⵢⴰⵏ ⵓⵔⴳⴰⵣ, ⵉⵔⴰ ⴰⴷ ⴷⴰⵔⵙ ⵉⵙⵖ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ. ⵉⵏⵏⴰ ⵢ ⴰⵙ: 'ⵎⵏšⴽ ⴰⵜ ⵜⵣⵣⵏⵣⵜ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ ⴰⵏⵏ?' (4) ⵉⵏⵏⴰ ⵢ ⴰⵙ: 'ⵎⴹⵉ ⵜⵜ, ⵉⵖ ⴰⴽ ⵜⵄžⴱ ⴰⵔ ⴳⵉⵙ ⵜⵙⴰⵡⴰⵍⵜ.' (5) ⵢⴰⵙⵢ ⵓⵔⴳⴰⵣ ⴰⵏⵏ ⵢⴰⵏ ⵢⵉⵍⵎ, ⵉⴼⵙⵉ ⵜ, ⵉⵎⴹⵉ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ, ⵉⴼⴽ ⵜ ⵉ ⴱⴰⴱ ⵏⵏⵙ, ⵉⵏⵏⴰ ⴰⵙ: 'ⴰⵎⵥ, ⴰⵔ ⴽⵉⵖ ⴳⵓⵙⵙⵖ ⵡⴰⵢⵢⴰⴹ.' (6) ⵢⴰⵎⵥ ⵜ ⵙ ⵓⴼⵓⵙ ⵏⵏⵙ, ⵢⴰⵙⵉ ⴷⴰⵖ ⵓⵎⵙⴰⵖ ⵍⵍⵉ ⵡⴰⵢⵢⴰⴹ, ⵉⴼⵙⵉ ⵜ, ⵉⵎⴹⵉ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ, ⵉⴼⴽ ⵜ ⴷⴰⵖ",
|
||
"expected": "(1) ⵍⵇⵇⵉⵚⵜ ⵏ ⵢⴰⵏ ⵓⵔⴳⴰⵣ ⵍⵍⵉ ⵢⵣⵣⵏⵣⴰⵏ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ ⵖ ⵙⵙⵓⵇⵇ. (2) ⵢⴰⵏ ⵓⵔⴳⴰⵣ ⵉⵄⵎⵎⵔ ⵎⵏⵏⴰⵡ ⵢⵉⵍⵎⴰⵡⵏ ⵏ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ ⵖ ⵙⵙⵓⵇⵇ. (3) ⵢⴰšⴽ ⵏⵏ ⴷⴰⵔⵙ ⵢⴰⵏ ⵓⵔⴳⴰⵣ, ⵉⵔⴰ ⴰⴷ ⴷⴰⵔⵙ ⵉⵙⵖ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ. ⵉⵏⵏⴰ ⵢ ⴰⵙ: 'ⵎⵏšⴽ ⴰⵜ ⵜⵣⵣⵏⵣⵜ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ ⴰⵏⵏ?' (4) ⵉⵏⵏⴰ ⵢ ⴰⵙ: 'ⵎⴹⵉ ⵜⵜ, ⵉⵖ ⴰⴽ ⵜⵄžⴱ ⴰⵔ ⴳⵉⵙ ⵜⵙⴰⵡⴰⵍⵜ.' (5) ⵢⴰⵙⵢ ⵓⵔⴳⴰⵣ ⴰⵏⵏ ⵢⴰⵏ ⵢⵉⵍⵎ, ⵉⴼⵙⵉ ⵜ, ⵉⵎⴹⵉ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ, ⵉⴼⴽ ⵜ ⵉ ⴱⴰⴱ ⵏⵏⵙ, ⵉⵏⵏⴰ ⴰⵙ: 'ⴰⵎⵥ, ⴰⵔ ⴽⵉⵖ ⴳⵓⵙⵙⵖ ⵡⴰⵢⵢⴰⴹ.' (6) ⵢⴰⵎⵥ ⵜ ⵙ ⵓⴼⵓⵙ ⵏⵏⵙ, ⵢⴰⵙⵉ ⴷⴰⵖ ⵓⵎⵙⴰⵖ ⵍⵍⵉ ⵡⴰⵢⵢⴰⴹ, ⵉⴼⵙⵉ ⵜ, ⵉⵎⴹⵉ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ, ⵉⴼⴽ ⵜ ⴷⴰⵖ"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "shi",
|
||
"text": "(1) lqqiṣt n yan urgaz lli yzznzan tammnt ɣ ssuqq. (2) yan urgaz iɛmmr mnnaw yilmawn n tammnt ɣ ssuqq. (3) yack nn dars yan urgaz, ira ad dars isɣ tammnt. inna y as: 'mnck at tzznzt tammnt ann?' (4) inna y as: 'mḍi tt, iɣ ak tɛžb ar gis tsawalt.' (5) yasy urgaz ann yan yilm, ifsi t, imḍi tammnt, ifk t i bab nns, inna as: 'amẓ, ar kiɣ gussɣ wayyaḍ.' (6) yamẓ t s ufus nns, yasi daɣ umsaɣ lli wayyaḍ, ifsi t, imḍi tammnt, ifk t daɣ",
|
||
"expected": "(1) lqqiṣt n yan urgaz lli yzznzan tammnt ɣ ssuqq. (2) yan urgaz iɛmmr mnnaw yilmawn n tammnt ɣ ssuqq. (3) yack nn dars yan urgaz, ira ad dars isɣ tammnt. inna y as: 'mnck at tzznzt tammnt ann?' (4) inna y as: 'mḍi tt, iɣ ak tɛžb ar gis tsawalt.' (5) yasy urgaz ann yan yilm, ifsi t, imḍi tammnt, ifk t i bab nns, inna as: 'amẓ, ar kiɣ gussɣ wayyaḍ.' (6) yamẓ t s ufus nns, yasi daɣ umsaɣ lli wayyaḍ, ifsi t, imḍi tammnt, ifk t daɣ"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "shi-tfng",
|
||
"text": "(1) Lqqiṣt n yan urgaz lli yzznzan tammnt ɣ ssuqq. (2) Yan urgaz iɛmmr mnnaw yilmawn n tammnt ɣ ssuqq. (3) Yašk nn dars yan urgaz, ira ad dars isɣ tammnt. Inna y as: 'Mnšk at tzznzt tammnt ann?' (4) Inna y as: 'Mḍi tt, iɣ ak tɛžb ar gis tsawalt.' (5) Yasy urgaz ann yan yilm, ifsi t, imḍi tammnt, ifk t i bab nns, inna as: 'Amẓ, ar kiɣ gussɣ wayyaḍ.' (6) Yamẓ t s ufus nns, yasi daɣ umsaɣ lli wayyaḍ, ifsi t, imḍi tammnt, ifk t daɣ",
|
||
"expected": "(1) ⵍⵇⵇⵉⵚⵜ ⵏ ⵢⴰⵏ ⵓⵔⴳⴰⵣ ⵍⵍⵉ ⵢⵣⵣⵏⵣⴰⵏ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ ⵖ ⵙⵙⵓⵇⵇ. (2) ⵢⴰⵏ ⵓⵔⴳⴰⵣ ⵉⵄⵎⵎⵔ ⵎⵏⵏⴰⵡ ⵢⵉⵍⵎⴰⵡⵏ ⵏ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ ⵖ ⵙⵙⵓⵇⵇ. (3) ⵢⴰšⴽ ⵏⵏ ⴷⴰⵔⵙ ⵢⴰⵏ ⵓⵔⴳⴰⵣ, ⵉⵔⴰ ⴰⴷ ⴷⴰⵔⵙ ⵉⵙⵖ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ. ⵉⵏⵏⴰ ⵢ ⴰⵙ: 'ⵎⵏšⴽ ⴰⵜ ⵜⵣⵣⵏⵣⵜ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ ⴰⵏⵏ?' (4) ⵉⵏⵏⴰ ⵢ ⴰⵙ: 'ⵎⴹⵉ ⵜⵜ, ⵉⵖ ⴰⴽ ⵜⵄžⴱ ⴰⵔ ⴳⵉⵙ ⵜⵙⴰⵡⴰⵍⵜ.' (5) ⵢⴰⵙⵢ ⵓⵔⴳⴰⵣ ⴰⵏⵏ ⵢⴰⵏ ⵢⵉⵍⵎ, ⵉⴼⵙⵉ ⵜ, ⵉⵎⴹⵉ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ, ⵉⴼⴽ ⵜ ⵉ ⴱⴰⴱ ⵏⵏⵙ, ⵉⵏⵏⴰ ⴰⵙ: 'ⴰⵎⵥ, ⴰⵔ ⴽⵉⵖ ⴳⵓⵙⵙⵖ ⵡⴰⵢⵢⴰⴹ.' (6) ⵢⴰⵎⵥ ⵜ ⵙ ⵓⴼⵓⵙ ⵏⵏⵙ, ⵢⴰⵙⵉ ⴷⴰⵖ ⵓⵎⵙⴰⵖ ⵍⵍⵉ ⵡⴰⵢⵢⴰⴹ, ⵉⴼⵙⵉ ⵜ, ⵉⵎⴹⵉ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ, ⵉⴼⴽ ⵜ ⴷⴰⵖ"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "shi-tfng",
|
||
"text": "(1) ⵍⵇⵇⵉⵚⵜ ⵏ ⵢⴰⵏ ⵓⵔⴳⴰⵣ ⵍⵍⵉ ⵢⵣⵣⵏⵣⴰⵏ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ ⵖ ⵙⵙⵓⵇⵇ. (2) ⵢⴰⵏ ⵓⵔⴳⴰⵣ ⵉⵄⵎⵎⵔ ⵎⵏⵏⴰⵡ ⵢⵉⵍⵎⴰⵡⵏ ⵏ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ ⵖ ⵙⵙⵓⵇⵇ. (3) ⵢⴰšⴽ ⵏⵏ ⴷⴰⵔⵙ ⵢⴰⵏ ⵓⵔⴳⴰⵣ, ⵉⵔⴰ ⴰⴷ ⴷⴰⵔⵙ ⵉⵙⵖ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ. ⵉⵏⵏⴰ ⵢ ⴰⵙ: 'ⵎⵏšⴽ ⴰⵜ ⵜⵣⵣⵏⵣⵜ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ ⴰⵏⵏ?' (4) ⵉⵏⵏⴰ ⵢ ⴰⵙ: 'ⵎⴹⵉ ⵜⵜ, ⵉⵖ ⴰⴽ ⵜⵄžⴱ ⴰⵔ ⴳⵉⵙ ⵜⵙⴰⵡⴰⵍⵜ.' (5) ⵢⴰⵙⵢ ⵓⵔⴳⴰⵣ ⴰⵏⵏ ⵢⴰⵏ ⵢⵉⵍⵎ, ⵉⴼⵙⵉ ⵜ, ⵉⵎⴹⵉ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ, ⵉⴼⴽ ⵜ ⵉ ⴱⴰⴱ ⵏⵏⵙ, ⵉⵏⵏⴰ ⴰⵙ: 'ⴰⵎⵥ, ⴰⵔ ⴽⵉⵖ ⴳⵓⵙⵙⵖ ⵡⴰⵢⵢⴰⴹ.' (6) ⵢⴰⵎⵥ ⵜ ⵙ ⵓⴼⵓⵙ ⵏⵏⵙ, ⵢⴰⵙⵉ ⴷⴰⵖ ⵓⵎⵙⴰⵖ ⵍⵍⵉ ⵡⴰⵢⵢⴰⴹ, ⵉⴼⵙⵉ ⵜ, ⵉⵎⴹⵉ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ, ⵉⴼⴽ ⵜ ⴷⴰⵖ",
|
||
"expected": "(1) ⵍⵇⵇⵉⵚⵜ ⵏ ⵢⴰⵏ ⵓⵔⴳⴰⵣ ⵍⵍⵉ ⵢⵣⵣⵏⵣⴰⵏ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ ⵖ ⵙⵙⵓⵇⵇ. (2) ⵢⴰⵏ ⵓⵔⴳⴰⵣ ⵉⵄⵎⵎⵔ ⵎⵏⵏⴰⵡ ⵢⵉⵍⵎⴰⵡⵏ ⵏ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ ⵖ ⵙⵙⵓⵇⵇ. (3) ⵢⴰšⴽ ⵏⵏ ⴷⴰⵔⵙ ⵢⴰⵏ ⵓⵔⴳⴰⵣ, ⵉⵔⴰ ⴰⴷ ⴷⴰⵔⵙ ⵉⵙⵖ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ. ⵉⵏⵏⴰ ⵢ ⴰⵙ: 'ⵎⵏšⴽ ⴰⵜ ⵜⵣⵣⵏⵣⵜ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ ⴰⵏⵏ?' (4) ⵉⵏⵏⴰ ⵢ ⴰⵙ: 'ⵎⴹⵉ ⵜⵜ, ⵉⵖ ⴰⴽ ⵜⵄžⴱ ⴰⵔ ⴳⵉⵙ ⵜⵙⴰⵡⴰⵍⵜ.' (5) ⵢⴰⵙⵢ ⵓⵔⴳⴰⵣ ⴰⵏⵏ ⵢⴰⵏ ⵢⵉⵍⵎ, ⵉⴼⵙⵉ ⵜ, ⵉⵎⴹⵉ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ, ⵉⴼⴽ ⵜ ⵉ ⴱⴰⴱ ⵏⵏⵙ, ⵉⵏⵏⴰ ⴰⵙ: 'ⴰⵎⵥ, ⴰⵔ ⴽⵉⵖ ⴳⵓⵙⵙⵖ ⵡⴰⵢⵢⴰⴹ.' (6) ⵢⴰⵎⵥ ⵜ ⵙ ⵓⴼⵓⵙ ⵏⵏⵙ, ⵢⴰⵙⵉ ⴷⴰⵖ ⵓⵎⵙⴰⵖ ⵍⵍⵉ ⵡⴰⵢⵢⴰⴹ, ⵉⴼⵙⵉ ⵜ, ⵉⵎⴹⵉ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ, ⵉⴼⴽ ⵜ ⴷⴰⵖ"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "shi-latn",
|
||
"text": "(1) ⵍⵇⵇⵉⵚⵜ ⵏ ⵢⴰⵏ ⵓⵔⴳⴰⵣ ⵍⵍⵉ ⵢⵣⵣⵏⵣⴰⵏ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ ⵖ ⵙⵙⵓⵇⵇ. (2) ⵢⴰⵏ ⵓⵔⴳⴰⵣ ⵉɛⵎⵎⵔ ⵎⵏⵏⴰⵡ ⵢⵉⵍⵎⴰⵡⵏ ⵏ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ ⵖ ⵙⵙⵓⵇⵇ. (3) ⵢⴰⵛⴽ ⵏⵏ ⴷⴰⵔⵙ ⵢⴰⵏ ⵓⵔⴳⴰⵣ, ⵉⵔⴰ ⴰⴷ ⴷⴰⵔⵙ ⵉⵙⵖ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ. ⵉⵏⵏⴰ ⵢ ⴰⵙ: 'ⵎⵏⵛⴽ ⴰⵜ ⵜⵣⵣⵏⵣⵜ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ ⴰⵏⵏ?' (4) ⵉⵏⵏⴰ ⵢ ⴰⵙ: 'ⵎⴹⵉ ⵜⵜ, ⵉⵖ ⴰⴽ ⵜɛžⴱ ⴰⵔ ⴳⵉⵙ ⵜⵙⴰⵡⴰⵍⵜ.' (5) ⵢⴰⵙⵢ ⵓⵔⴳⴰⵣ ⴰⵏⵏ ⵢⴰⵏ ⵢⵉⵍⵎ, ⵉⴼⵙⵉ ⵜ, ⵉⵎⴹⵉ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ, ⵉⴼⴽ ⵜ ⵉ ⴱⴰⴱ ⵏⵏⵙ, ⵉⵏⵏⴰ ⴰⵙ: 'ⴰⵎⵥ, ⴰⵔ ⴽⵉⵖ ⴳⵓⵙⵙⵖ ⵡⴰⵢⵢⴰⴹ.' (6) ⵢⴰⵎⵥ ⵜ ⵙ ⵓⴼⵓⵙ ⵏⵏⵙ, ⵢⴰⵙⵉ ⴷⴰⵖ ⵓⵎⵙⴰⵖ ⵍⵍⵉ ⵡⴰⵢⵢⴰⴹ, ⵉⴼⵙⵉ ⵜ, ⵉⵎⴹⵉ ⵜⴰⵎⵎⵏⵜ, ⵉⴼⴽ ⵜ ⴷⴰⵖ",
|
||
"expected": "(1) lqqiṣt n yan urgaz lli yzznzan tammnt ɣ ssuqq. (2) yan urgaz iɛmmr mnnaw yilmawn n tammnt ɣ ssuqq. (3) yack nn dars yan urgaz, ira ad dars isɣ tammnt. inna y as: 'mnck at tzznzt tammnt ann?' (4) inna y as: 'mḍi tt, iɣ ak tɛžb ar gis tsawalt.' (5) yasy urgaz ann yan yilm, ifsi t, imḍi tammnt, ifk t i bab nns, inna as: 'amẓ, ar kiɣ gussɣ wayyaḍ.' (6) yamẓ t s ufus nns, yasi daɣ umsaɣ lli wayyaḍ, ifsi t, imḍi tammnt, ifk t daɣ"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "shi-latn",
|
||
"text": "(1) lqqiṣt n yan urgaz lli yzznzan tammnt ɣ ssuqq. (2) yan urgaz iɛmmr mnnaw yilmawn n tammnt ɣ ssuqq. (3) yack nn dars yan urgaz, ira ad dars isɣ tammnt. inna y as: 'mnck at tzznzt tammnt ann?' (4) inna y as: 'mḍi tt, iɣ ak tɛžb ar gis tsawalt.' (5) yasy urgaz ann yan yilm, ifsi t, imḍi tammnt, ifk t i bab nns, inna as: 'amẓ, ar kiɣ gussɣ wayyaḍ.' (6) yamẓ t s ufus nns, yasi daɣ umsaɣ lli wayyaḍ, ifsi t, imḍi tammnt, ifk t daɣ",
|
||
"expected": "(1) lqqiṣt n yan urgaz lli yzznzan tammnt ɣ ssuqq. (2) yan urgaz iɛmmr mnnaw yilmawn n tammnt ɣ ssuqq. (3) yack nn dars yan urgaz, ira ad dars isɣ tammnt. inna y as: 'mnck at tzznzt tammnt ann?' (4) inna y as: 'mḍi tt, iɣ ak tɛžb ar gis tsawalt.' (5) yasy urgaz ann yan yilm, ifsi t, imḍi tammnt, ifk t i bab nns, inna as: 'amẓ, ar kiɣ gussɣ wayyaḍ.' (6) yamẓ t s ufus nns, yasi daɣ umsaɣ lli wayyaḍ, ifsi t, imḍi tammnt, ifk t daɣ"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "sr",
|
||
"text": "Даворјанка Пауновић Зденка (Кучево, 19. јануар 1921 — Голник, код Крања, 1. мај 1946) била је студенткиња, учесница Народноослободилачке борбе и невенчана супруга Јосипа Броза Тита. Као гимназијалка укључила се 1936. године у омладински револуционарни покрет и постала члан СКОЈ-а, а 1939. године је постала члан Среског партијског повереништва у Пожаревцу. Јуна 1940. постала је члан Среског комитета СКОЈ-а за Пожаревац, а исте године и члан Партијског бироа на Филозофском факултету у Београду, где је студирала француски језик. Непосредно пред почетак Другог светског рата, 1941. године постала је курир Политбироа ЦК КПЈ. Након окупације, пратила је Јосипа Броза Тита приликом његовог преласка из Загреба у Београд, у мају, а потом и приликом његовог одласка на ослобођену територију, у септембру 1941. године. Све време рата провела је са Јосипом Брозом Титом, као његов лични секретар. У току рата се разболела од туберкулозе, па је у лето 1944. године отишла у СССР на лечење. По повратку у земљу живела је заједно са Титом у Румунској 15 и Белом двору, где је радила као његов лични секретар. Почетком 1946. године поново се разболела и извесно време се лечила на Голнику, у Словенији, где је и умрла. Сахрањена је по личној жељи у дворишту Белог двора. Даворјанка Пауновић се сматра једном од највећих љубави Јосипа Броза Тита, са којим је пуних пет година живела у ванбрачној заједници.",
|
||
"expected": "Даворјанка Пауновић Зденка (Кучево, 19. јануар 1921 — Голник, код Крања, 1. мај 1946) била је студенткиња, учесница Народноослободилачке борбе и невенчана супруга Јосипа Броза Тита. Као гимназијалка укључила се 1936. године у омладински револуционарни покрет и постала члан СКОЈ-а, а 1939. године је постала члан Среског партијског повереништва у Пожаревцу. Јуна 1940. постала је члан Среског комитета СКОЈ-а за Пожаревац, а исте године и члан Партијског бироа на Филозофском факултету у Београду, где је студирала француски језик. Непосредно пред почетак Другог светског рата, 1941. године постала је курир Политбироа ЦК КПЈ. Након окупације, пратила је Јосипа Броза Тита приликом његовог преласка из Загреба у Београд, у мају, а потом и приликом његовог одласка на ослобођену територију, у септембру 1941. године. Све време рата провела је са Јосипом Брозом Титом, као његов лични секретар. У току рата се разболела од туберкулозе, па је у лето 1944. године отишла у СССР на лечење. По повратку у земљу живела је заједно са Титом у Румунској 15 и Белом двору, где је радила као његов лични секретар. Почетком 1946. године поново се разболела и извесно време се лечила на Голнику, у Словенији, где је и умрла. Сахрањена је по личној жељи у дворишту Белог двора. Даворјанка Пауновић се сматра једном од највећих љубави Јосипа Броза Тита, са којим је пуних пет година живела у ванбрачној заједници."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "sr",
|
||
"text": "Davorjanka Paunović Zdenka (Kučevo, 19. januar 1921 — Golnik, kod Kranja, 1. maj 1946) bila je studentkinja, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i nevenčana supruga Josipa Broza Tita. Kao gimnazijalka uključila se 1936. godine u omladinski revolucionarni pokret i postala član SKOJ-a, a 1939. godine je postala član Sreskog partijskog povereništva u Požarevcu. Juna 1940. postala je član Sreskog komiteta SKOJ-a za Požarevac, a iste godine i član Partijskog biroa na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je studirala francuski jezik. Neposredno pred početak Drugog svetskog rata, 1941. godine postala je kurir Politbiroa CK KPJ. Nakon okupacije, pratila je Josipa Broza Tita prilikom njegovog prelaska iz Zagreba u Beograd, u maju, a potom i prilikom njegovog odlaska na oslobođenu teritoriju, u septembru 1941. godine. Sve vreme rata provela je sa Josipom Brozom Titom, kao njegov lični sekretar. U toku rata se razbolela od tuberkuloze, pa je u leto 1944. godine otišla u SSSR na lečenje. Po povratku u zemlju živela je zajedno sa Titom u Rumunskoj 15 i Belom dvoru, gde je radila kao njegov lični sekretar. Početkom 1946. godine ponovo se razbolela i izvesno vreme se lečila na Golniku, u Sloveniji, gde je i umrla. Sahranjena je po ličnoj želji u dvorištu Belog dvora. Davorjanka Paunović se smatra jednom od najvećih ljubavi Josipa Broza Tita, sa kojim je punih pet godina živela u vanbračnoj zajednici.",
|
||
"expected": "Davorjanka Paunović Zdenka (Kučevo, 19. januar 1921 — Golnik, kod Kranja, 1. maj 1946) bila je studentkinja, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i nevenčana supruga Josipa Broza Tita. Kao gimnazijalka uključila se 1936. godine u omladinski revolucionarni pokret i postala član SKOJ-a, a 1939. godine je postala član Sreskog partijskog povereništva u Požarevcu. Juna 1940. postala je član Sreskog komiteta SKOJ-a za Požarevac, a iste godine i član Partijskog biroa na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je studirala francuski jezik. Neposredno pred početak Drugog svetskog rata, 1941. godine postala je kurir Politbiroa CK KPJ. Nakon okupacije, pratila je Josipa Broza Tita prilikom njegovog prelaska iz Zagreba u Beograd, u maju, a potom i prilikom njegovog odlaska na oslobođenu teritoriju, u septembru 1941. godine. Sve vreme rata provela je sa Josipom Brozom Titom, kao njegov lični sekretar. U toku rata se razbolela od tuberkuloze, pa je u leto 1944. godine otišla u SSSR na lečenje. Po povratku u zemlju živela je zajedno sa Titom u Rumunskoj 15 i Belom dvoru, gde je radila kao njegov lični sekretar. Početkom 1946. godine ponovo se razbolela i izvesno vreme se lečila na Golniku, u Sloveniji, gde je i umrla. Sahranjena je po ličnoj želji u dvorištu Belog dvora. Davorjanka Paunović se smatra jednom od najvećih ljubavi Josipa Broza Tita, sa kojim je punih pet godina živela u vanbračnoj zajednici."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "sr",
|
||
"text": "Davorjanka Paunović Zdenka (Kučevo, 19. januar 1921 — Golnik, kod Kranja, 1. maj 1946) bila je studentkinja, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i nevenčana supruga Josipa Broza Tita. Kao gimnazijalka uključila se 1936. godine u omladinski revolucionarni pokret i postala član SKOJ-a, a 1939. godine je postala član Sreskog partijskog povereništva u Požarevcu. Juna 1940. postala je član Sreskog komiteta SKOJ-a za Požarevac, a iste godine i član Partijskog biroa na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je studirala francuski jezik. Neposredno pred početak Drugog svetskog rata, 1941. godine postala je kurir Politbiroa CK KPJ. Nakon okupacije, pratila je Josipa Broza Tita prilikom njegovog prelaska iz Zagreba u Beograd, u maju, a potom i prilikom njegovog odlaska na oslobođenu teritoriju, u septembru 1941. godine. Sve vreme rata provela je sa Josipom Brozom Titom, kao njegov lični sekretar. U toku rata se razbolela od tuberkuloze, pa je u leto 1944. godine otišla u SSSR na lečenje. Po povratku u zemlju živela je zajedno sa Titom u Rumunskoj 15 i Belom dvoru, gde je radila kao njegov lični sekretar. Početkom 1946. godine ponovo se razbolela i izvesno vreme se lečila na Golniku, u Sloveniji, gde je i umrla. Sahranjena je po ličnoj želji u dvorištu Belog dvora. Davorjanka Paunović se smatra jednom od najvećih ljubavi Josipa Broza Tita, sa kojim je punih pet godina živela u vanbračnoj zajednici.",
|
||
"expected": "Davorjanka Paunović Zdenka (Kučevo, 19. januar 1921 — Golnik, kod Kranja, 1. maj 1946) bila je studentkinja, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i nevenčana supruga Josipa Broza Tita. Kao gimnazijalka uključila se 1936. godine u omladinski revolucionarni pokret i postala član SKOJ-a, a 1939. godine je postala član Sreskog partijskog povereništva u Požarevcu. Juna 1940. postala je član Sreskog komiteta SKOJ-a za Požarevac, a iste godine i član Partijskog biroa na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je studirala francuski jezik. Neposredno pred početak Drugog svetskog rata, 1941. godine postala je kurir Politbiroa CK KPJ. Nakon okupacije, pratila je Josipa Broza Tita prilikom njegovog prelaska iz Zagreba u Beograd, u maju, a potom i prilikom njegovog odlaska na oslobođenu teritoriju, u septembru 1941. godine. Sve vreme rata provela je sa Josipom Brozom Titom, kao njegov lični sekretar. U toku rata se razbolela od tuberkuloze, pa je u leto 1944. godine otišla u SSSR na lečenje. Po povratku u zemlju živela je zajedno sa Titom u Rumunskoj 15 i Belom dvoru, gde je radila kao njegov lični sekretar. Početkom 1946. godine ponovo se razbolela i izvesno vreme se lečila na Golniku, u Sloveniji, gde je i umrla. Sahranjena je po ličnoj želji u dvorištu Belog dvora. Davorjanka Paunović se smatra jednom od najvećih ljubavi Josipa Broza Tita, sa kojim je punih pet godina živela u vanbračnoj zajednici."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "sr-el",
|
||
"text": "Даворјанка Пауновић Зденка (Кучево, 19. јануар 1921 — Голник, код Крања, 1. мај 1946) била је студенткиња, учесница Народноослободилачке борбе и невенчана супруга Јосипа Броза Тита. Као гимназијалка укључила се 1936. године у омладински револуционарни покрет и постала члан СКОЈ-а, а 1939. године је постала члан Среског партијског повереништва у Пожаревцу. Јуна 1940. постала је члан Среског комитета СКОЈ-а за Пожаревац, а исте године и члан Партијског бироа на Филозофском факултету у Београду, где је студирала француски језик. Непосредно пред почетак Другог светског рата, 1941. године постала је курир Политбироа ЦК КПЈ. Након окупације, пратила је Јосипа Броза Тита приликом његовог преласка из Загреба у Београд, у мају, а потом и приликом његовог одласка на ослобођену територију, у септембру 1941. године. Све време рата провела је са Јосипом Брозом Титом, као његов лични секретар. У току рата се разболела од туберкулозе, па је у лето 1944. године отишла у СССР на лечење. По повратку у земљу живела је заједно са Титом у Румунској 15 и Белом двору, где је радила као његов лични секретар. Почетком 1946. године поново се разболела и извесно време се лечила на Голнику, у Словенији, где је и умрла. Сахрањена је по личној жељи у дворишту Белог двора. Даворјанка Пауновић се сматра једном од највећих љубави Јосипа Броза Тита, са којим је пуних пет година живела у ванбрачној заједници.",
|
||
"expected": "Davorjanka Paunović Zdenka (Kučevo, 19. januar 1921 — Golnik, kod Kranja, 1. maj 1946) bila je studentkinja, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i nevenčana supruga Josipa Broza Tita. Kao gimnazijalka uključila se 1936. godine u omladinski revolucionarni pokret i postala član SKOJ-a, a 1939. godine je postala član Sreskog partijskog povereništva u Požarevcu. Juna 1940. postala je član Sreskog komiteta SKOJ-a za Požarevac, a iste godine i član Partijskog biroa na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je studirala francuski jezik. Neposredno pred početak Drugog svetskog rata, 1941. godine postala je kurir Politbiroa CK KPJ. Nakon okupacije, pratila je Josipa Broza Tita prilikom njegovog prelaska iz Zagreba u Beograd, u maju, a potom i prilikom njegovog odlaska na oslobođenu teritoriju, u septembru 1941. godine. Sve vreme rata provela je sa Josipom Brozom Titom, kao njegov lični sekretar. U toku rata se razbolela od tuberkuloze, pa je u leto 1944. godine otišla u SSSR na lečenje. Po povratku u zemlju živela je zajedno sa Titom u Rumunskoj 15 i Belom dvoru, gde je radila kao njegov lični sekretar. Početkom 1946. godine ponovo se razbolela i izvesno vreme se lečila na Golniku, u Sloveniji, gde je i umrla. Sahranjena je po ličnoj želji u dvorištu Belog dvora. Davorjanka Paunović se smatra jednom od najvećih ljubavi Josipa Broza Tita, sa kojim je punih pet godina živela u vanbračnoj zajednici."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "sr-el",
|
||
"text": "Davorjanka Paunović Zdenka (Kučevo, 19. januar 1921 — Golnik, kod Kranja, 1. maj 1946) bila je studentkinja, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i nevenčana supruga Josipa Broza Tita. Kao gimnazijalka uključila se 1936. godine u omladinski revolucionarni pokret i postala član SKOJ-a, a 1939. godine je postala član Sreskog partijskog povereništva u Požarevcu. Juna 1940. postala je član Sreskog komiteta SKOJ-a za Požarevac, a iste godine i član Partijskog biroa na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je studirala francuski jezik. Neposredno pred početak Drugog svetskog rata, 1941. godine postala je kurir Politbiroa CK KPJ. Nakon okupacije, pratila je Josipa Broza Tita prilikom njegovog prelaska iz Zagreba u Beograd, u maju, a potom i prilikom njegovog odlaska na oslobođenu teritoriju, u septembru 1941. godine. Sve vreme rata provela je sa Josipom Brozom Titom, kao njegov lični sekretar. U toku rata se razbolela od tuberkuloze, pa je u leto 1944. godine otišla u SSSR na lečenje. Po povratku u zemlju živela je zajedno sa Titom u Rumunskoj 15 i Belom dvoru, gde je radila kao njegov lični sekretar. Početkom 1946. godine ponovo se razbolela i izvesno vreme se lečila na Golniku, u Sloveniji, gde je i umrla. Sahranjena je po ličnoj želji u dvorištu Belog dvora. Davorjanka Paunović se smatra jednom od najvećih ljubavi Josipa Broza Tita, sa kojim je punih pet godina živela u vanbračnoj zajednici.",
|
||
"expected": "Davorjanka Paunović Zdenka (Kučevo, 19. januar 1921 — Golnik, kod Kranja, 1. maj 1946) bila je studentkinja, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i nevenčana supruga Josipa Broza Tita. Kao gimnazijalka uključila se 1936. godine u omladinski revolucionarni pokret i postala član SKOJ-a, a 1939. godine je postala član Sreskog partijskog povereništva u Požarevcu. Juna 1940. postala je član Sreskog komiteta SKOJ-a za Požarevac, a iste godine i član Partijskog biroa na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je studirala francuski jezik. Neposredno pred početak Drugog svetskog rata, 1941. godine postala je kurir Politbiroa CK KPJ. Nakon okupacije, pratila je Josipa Broza Tita prilikom njegovog prelaska iz Zagreba u Beograd, u maju, a potom i prilikom njegovog odlaska na oslobođenu teritoriju, u septembru 1941. godine. Sve vreme rata provela je sa Josipom Brozom Titom, kao njegov lični sekretar. U toku rata se razbolela od tuberkuloze, pa je u leto 1944. godine otišla u SSSR na lečenje. Po povratku u zemlju živela je zajedno sa Titom u Rumunskoj 15 i Belom dvoru, gde je radila kao njegov lični sekretar. Početkom 1946. godine ponovo se razbolela i izvesno vreme se lečila na Golniku, u Sloveniji, gde je i umrla. Sahranjena je po ličnoj želji u dvorištu Belog dvora. Davorjanka Paunović se smatra jednom od najvećih ljubavi Josipa Broza Tita, sa kojim je punih pet godina živela u vanbračnoj zajednici."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "sr-ec",
|
||
"text": "Kamen je jedan od najstarijih građevnih materijala, i može biti klesan u pravilne kvadrove, delomično obrađen, namerno grubo klesan (rustika), lomljen ili neobrađen. Drvo se većinom koristilo u obliku nosećih greda (vertikalnih ili horizontalnih), i dasaka. Još jedan stari materijal je opeka (zemlja ili glina iz kalupa pečena ili sušena na suncu). Ovim tradicionalnim materijalima nastajale su građevine koje su imale bočne volumene - nosači (zid, stup i stub, greda i luk) i gornje volumene - teret (krov, plafon i svod, kao i kupola), a oblik je zavisio od njihovih različitih rešenja. Hiljadama godina gradnja se služila kamenom, drvetom i opekom, a onda se s industrijskom revolucijom u 19. veku uvode metalne konstrukcije i armirani beton (beton preko konstrukcije od čelične žice). Tada se počinje uveliko koristiti i staklo, ne samo za ispunjavanje prozora, nego i kao građevinski element fasada. Metalnom konstrukcijom uveden je potpuno nov način gradnje: delovi po meri napravljeni u fabrici se povezuju u celinu spajanjem ili montažom. Kao što je 19. vek obilježen čeličnim konstrukcijama tako se u 20. vek najviše gradio u armirano-betonskim konstrukcijama. Nasuprot tradicionalnoj gradnji, kad kuća raste postepeno, armirano-betonsku se građevinu gradi u dve faze: najprije se postavi kostur od okomitih nosača (poput stubova) i vodoravnih ploča (plafon ili sprat), a onda se iznutra podižu pregradni zidovi, spolja se postavlja staklena (ili neka druga) pregrada.",
|
||
"expected": "Камен је један од најстаријих грађевних материјала, и може бити клесан у правилне квадрове, деломично обрађен, намерно грубо клесан (рустика), ломљен или необрађен. Дрво се већином користило у облику носећих греда (вертикалних или хоризонталних), и дасака. Још један стари материјал је опека (земља или глина из калупа печена или сушена на сунцу). Овим традиционалним материјалима настајале су грађевине које су имале бочне волумене - носачи (зид, ступ и стуб, греда и лук) и горње волумене - терет (кров, плафон и свод, као и купола), а облик је зависио од њихових различитих решења. Хиљадама година градња се служила каменом, дрветом и опеком, а онда се с индустријском револуцијом у 19. веку уводе металне конструкције и армирани бетон (бетон преко конструкције од челичне жице). Тада се почиње увелико користити и стакло, не само за испуњавање прозора, него и као грађевински елемент фасада. Металном конструкцијом уведен је потпуно нов начин градње: делови по мери направљени у фабрици се повезују у целину спајањем или монтажом. Као што је 19. век обиљежен челичним конструкцијама тако се у 20. век највише градио у армирано-бетонским конструкцијама. Насупрот традиционалној градњи, кад кућа расте постепено, армирано-бетонску се грађевину гради у две фазе: најприје се постави костур од окомитих носача (попут стубова) и водоравних плоча (плафон или спрат), а онда се изнутра подижу преградни зидови, споља се поставља стаклена (или нека друга) преграда."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "sr-ec",
|
||
"text": "Камен је један од најстаријих грађевних материјала, и може бити клесан у правилне квадрове, деломично обрађен, намерно грубо клесан (рустика), ломљен или необрађен. Дрво се већином користило у облику носећих греда (вертикалних или хоризонталних), и дасака. Још један стари материјал је опека (земља или глина из калупа печена или сушена на сунцу). Овим традиционалним материјалима настајале су грађевине које су имале бочне волумене - носачи (зид, ступ и стуб, греда и лук) и горње волумене - терет (кров, плафон и свод, као и купола), а облик је зависио од њихових различитих решења. Хиљадама година градња се служила каменом, дрветом и опеком, а онда се с индустријском револуцијом у 19. веку уводе металне конструкције и армирани бетон (бетон преко конструкције од челичне жице). Тада се почиње увелико користити и стакло, не само за испуњавање прозора, него и као грађевински елемент фасада. Металном конструкцијом уведен је потпуно нов начин градње: делови по мери направљени у фабрици се повезују у целину спајањем или монтажом. Као што је 19. век обиљежен челичним конструкцијама тако се у 20. век највише градио у армирано-бетонским конструкцијама. Насупрот традиционалној градњи, кад кућа расте постепено, армирано-бетонску се грађевину гради у две фазе: најприје се постави костур од окомитих носача (попут стубова) и водоравних плоча (плафон или спрат), а онда се изнутра подижу преградни зидови, споља се поставља стаклена (или нека друга) преграда.",
|
||
"expected": "Камен је један од најстаријих грађевних материјала, и може бити клесан у правилне квадрове, деломично обрађен, намерно грубо клесан (рустика), ломљен или необрађен. Дрво се већином користило у облику носећих греда (вертикалних или хоризонталних), и дасака. Још један стари материјал је опека (земља или глина из калупа печена или сушена на сунцу). Овим традиционалним материјалима настајале су грађевине које су имале бочне волумене - носачи (зид, ступ и стуб, греда и лук) и горње волумене - терет (кров, плафон и свод, као и купола), а облик је зависио од њихових различитих решења. Хиљадама година градња се служила каменом, дрветом и опеком, а онда се с индустријском револуцијом у 19. веку уводе металне конструкције и армирани бетон (бетон преко конструкције од челичне жице). Тада се почиње увелико користити и стакло, не само за испуњавање прозора, него и као грађевински елемент фасада. Металном конструкцијом уведен је потпуно нов начин градње: делови по мери направљени у фабрици се повезују у целину спајањем или монтажом. Као што је 19. век обиљежен челичним конструкцијама тако се у 20. век највише градио у армирано-бетонским конструкцијама. Насупрот традиционалној градњи, кад кућа расте постепено, армирано-бетонску се грађевину гради у две фазе: најприје се постави костур од окомитих носача (попут стубова) и водоравних плоча (плафон или спрат), а онда се изнутра подижу преградни зидови, споља се поставља стаклена (или нека друга) преграда."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "tg-latn",
|
||
"text": "Вай беш аз 450 рисолаи илмӣ навиштааст, ки то замони мо танҳо 240-то аз он маҳфуз мондаанд. Ин рисолаҳо тамоми соҳаҳои илмро фароҳам гирифта, хусусан, 150-тояшон дар илми фалсафа ва беш аз 40-тои дигар дар илми пизишкӣ ҳастанд. Маъруфтарин асарҳои ӯ китобҳои 'Ал-Шифо' ва 'Қонун' ҳастанд, ки аз бузуртарин донишномаҳои илмӣ ва фалсафии ҷаҳон буда ва дар донишгоҳҳои Аврупо то асри 19 истифода бурда шудаанд. Абӯалӣ Сино дар рушди илми тибсаҳми бениҳоят арзандае гузоштааст, ки аз таҷрибаҳои худ, илми пизишкии олими грек Гален, метафизикаи Арасту (Сино яке аз шарҳдиҳандагони асосии Арасту буд), илми пизишкии Форс, Байнаннаҳрайн ва Ҳинди қадима сарчашма гирифта, онҳоро ҳамҷоя андӯхтааст. Сино ҳамчу падари тибби замонавӣ ва фармакологияи клиникӣ ба ҳисоб меравад. Вай боз асосгузори мантиқи Синоӣ, мактаби фалсафии Синоӣ аст. Ӯ ҳамчу падари мафҳуми фундаменталии физикии моменти ҷисм низ маъруф аст. Вайро ҳамчунин 'падари геология' низ мешиносанд, ки дар қонуни суперпозицияи геологӣ саҳми арзанда гузоштааст.",
|
||
"expected": "Vaj beş az 450 risolai ilmī naviştaast, ki to zamoni mo tanho 240-to az on mahfuz mondaand. In risolaho tamomi sohahoi ilmro faroham girifta, xususan, 150-tojaşon dar ilmi falsafa va beş az 40-toi digar dar ilmi pizişkī hastand. Ma'ruftarin asarhoi ū kitobhoi 'Al-Şifo' va 'Qonun' hastand, ki az buzurtarin donişnomahoi ilmī va falsafiji çahon buda va dar donişgohhoi Avrupo to asri 19 istifoda burda şudaand. Abūalī Sino dar ruşdi ilmi tibsahmi benihojat arzandae guzoştaast, ki az taçribahoi xud, ilmi pizişkiji olimi grek Galen, metafizikai Arastu (Sino jake az şarhdihandagoni asosiji Arastu bud), ilmi pizişkiji Fors, Bajnannahrajn va Hindi qadima sarcaşma girifta, onhoro hamçoja andūxtaast. Sino hamcu padari tibbi zamonavī va farmakologijai klinikī ba hisob meravad. Vaj boz asosguzori mantiqi Sinoī, maktabi falsafiji Sinoī ast. Ū hamcu padari mafhumi fundamentaliji fizikiji momenti çism niz ma'ruf ast. Vajro hamcunin 'padari geologija' niz meşinosand, ki dar qonuni superpozitsijai geologī sahmi arzanda guzoştaast."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "tg-latn",
|
||
"text": "Vaj beş az 450 risolai ilmī naviştaast, ki to zamoni mo tanho 240-to az on mahfuz mondaand. In risolaho tamomi sohahoi ilmro faroham girifta, xususan, 150-tojaşon dar ilmi falsafa va beş az 40-toi digar dar ilmi pizişkī hastand. Ma'ruftarin asarhoi ū kitobhoi 'Al-Şifo' va 'Qonun' hastand, ki az buzurtarin donişnomahoi ilmī va falsafiji çahon buda va dar donişgohhoi Avrupo to asri 19 istifoda burda şudaand. Abūalī Sino dar ruşdi ilmi tibsahmi benihojat arzandae guzoştaast, ki az taçribahoi xud, ilmi pizişkiji olimi grek Galen, metafizikai Arastu (Sino jake az şarhdihandagoni asosiji Arastu bud), ilmi pizişkiji Fors, Bajnannahrajn va Hindi qadima sarcaşma girifta, onhoro hamçoja andūxtaast. Sino hamcu padari tibbi zamonavī va farmakologijai klinikī ba hisob meravad. Vaj boz asosguzori mantiqi Sinoī, maktabi falsafiji Sinoī ast. Ū hamcu padari mafhumi fundamentaliji fizikiji momenti çism niz ma'ruf ast. Vajro hamcunin 'padari geologija' niz meşinosand, ki dar qonuni superpozitsijai geologī sahmi arzanda guzoştaast.",
|
||
"expected": "Vaj beş az 450 risolai ilmī naviştaast, ki to zamoni mo tanho 240-to az on mahfuz mondaand. In risolaho tamomi sohahoi ilmro faroham girifta, xususan, 150-tojaşon dar ilmi falsafa va beş az 40-toi digar dar ilmi pizişkī hastand. Ma'ruftarin asarhoi ū kitobhoi 'Al-Şifo' va 'Qonun' hastand, ki az buzurtarin donişnomahoi ilmī va falsafiji çahon buda va dar donişgohhoi Avrupo to asri 19 istifoda burda şudaand. Abūalī Sino dar ruşdi ilmi tibsahmi benihojat arzandae guzoştaast, ki az taçribahoi xud, ilmi pizişkiji olimi grek Galen, metafizikai Arastu (Sino jake az şarhdihandagoni asosiji Arastu bud), ilmi pizişkiji Fors, Bajnannahrajn va Hindi qadima sarcaşma girifta, onhoro hamçoja andūxtaast. Sino hamcu padari tibbi zamonavī va farmakologijai klinikī ba hisob meravad. Vaj boz asosguzori mantiqi Sinoī, maktabi falsafiji Sinoī ast. Ū hamcu padari mafhumi fundamentaliji fizikiji momenti çism niz ma'ruf ast. Vajro hamcunin 'padari geologija' niz meşinosand, ki dar qonuni superpozitsijai geologī sahmi arzanda guzoştaast."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "tg",
|
||
"text": "Вай беш аз 450 рисолаи илмӣ навиштааст, ки то замони мо танҳо 240-то аз он маҳфуз мондаанд. Ин рисолаҳо тамоми соҳаҳои илмро фароҳам гирифта, хусусан, 150-тояшон дар илми фалсафа ва беш аз 40-тои дигар дар илми пизишкӣ ҳастанд. Маъруфтарин асарҳои ӯ китобҳои 'Ал-Шифо' ва 'Қонун' ҳастанд, ки аз бузуртарин донишномаҳои илмӣ ва фалсафии ҷаҳон буда ва дар донишгоҳҳои Аврупо то асри 19 истифода бурда шудаанд. Абӯалӣ Сино дар рушди илми тибсаҳми бениҳоят арзандае гузоштааст, ки аз таҷрибаҳои худ, илми пизишкии олими грек Гален, метафизикаи Арасту (Сино яке аз шарҳдиҳандагони асосии Арасту буд), илми пизишкии Форс, Байнаннаҳрайн ва Ҳинди қадима сарчашма гирифта, онҳоро ҳамҷоя андӯхтааст. Сино ҳамчу падари тибби замонавӣ ва фармакологияи клиникӣ ба ҳисоб меравад. Вай боз асосгузори мантиқи Синоӣ, мактаби фалсафии Синоӣ аст. Ӯ ҳамчу падари мафҳуми фундаменталии физикии моменти ҷисм низ маъруф аст. Вайро ҳамчунин 'падари геология' низ мешиносанд, ки дар қонуни суперпозицияи геологӣ саҳми арзанда гузоштааст.",
|
||
"expected": "Вай беш аз 450 рисолаи илмӣ навиштааст, ки то замони мо танҳо 240-то аз он маҳфуз мондаанд. Ин рисолаҳо тамоми соҳаҳои илмро фароҳам гирифта, хусусан, 150-тояшон дар илми фалсафа ва беш аз 40-тои дигар дар илми пизишкӣ ҳастанд. Маъруфтарин асарҳои ӯ китобҳои 'Ал-Шифо' ва 'Қонун' ҳастанд, ки аз бузуртарин донишномаҳои илмӣ ва фалсафии ҷаҳон буда ва дар донишгоҳҳои Аврупо то асри 19 истифода бурда шудаанд. Абӯалӣ Сино дар рушди илми тибсаҳми бениҳоят арзандае гузоштааст, ки аз таҷрибаҳои худ, илми пизишкии олими грек Гален, метафизикаи Арасту (Сино яке аз шарҳдиҳандагони асосии Арасту буд), илми пизишкии Форс, Байнаннаҳрайн ва Ҳинди қадима сарчашма гирифта, онҳоро ҳамҷоя андӯхтааст. Сино ҳамчу падари тибби замонавӣ ва фармакологияи клиникӣ ба ҳисоб меравад. Вай боз асосгузори мантиқи Синоӣ, мактаби фалсафии Синоӣ аст. Ӯ ҳамчу падари мафҳуми фундаменталии физикии моменти ҷисм низ маъруф аст. Вайро ҳамчунин 'падари геология' низ мешиносанд, ки дар қонуни суперпозицияи геологӣ саҳми арзанда гузоштааст."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "tg",
|
||
"text": "Vaj beş az 450 risolai ilmī naviştaast, ki to zamoni mo tanho 240-to az on mahfuz mondaand. In risolaho tamomi sohahoi ilmro faroham girifta, xususan, 150-tojaşon dar ilmi falsafa va beş az 40-toi digar dar ilmi pizişkī hastand. Ma'ruftarin asarhoi ū kitobhoi 'Al-Şifo' va 'Qonun' hastand, ki az buzurtarin donişnomahoi ilmī va falsafiji çahon buda va dar donişgohhoi Avrupo to asri 19 istifoda burda şudaand. Abūalī Sino dar ruşdi ilmi tibsahmi benihojat arzandae guzoştaast, ki az taçribahoi xud, ilmi pizişkiji olimi grek Galen, metafizikai Arastu (Sino jake az şarhdihandagoni asosiji Arastu bud), ilmi pizişkiji Fors, Bajnannahrajn va Hindi qadima sarcaşma girifta, onhoro hamçoja andūxtaast. Sino hamcu padari tibbi zamonavī va farmakologijai klinikī ba hisob meravad. Vaj boz asosguzori mantiqi Sinoī, maktabi falsafiji Sinoī ast. Ū hamcu padari mafhumi fundamentaliji fizikiji momenti çism niz ma'ruf ast. Vajro hamcunin 'padari geologija' niz meşinosand, ki dar qonuni superpozitsijai geologī sahmi arzanda guzoştaast.",
|
||
"expected": "Vaj beş az 450 risolai ilmī naviştaast, ki to zamoni mo tanho 240-to az on mahfuz mondaand. In risolaho tamomi sohahoi ilmro faroham girifta, xususan, 150-tojaşon dar ilmi falsafa va beş az 40-toi digar dar ilmi pizişkī hastand. Ma'ruftarin asarhoi ū kitobhoi 'Al-Şifo' va 'Qonun' hastand, ki az buzurtarin donişnomahoi ilmī va falsafiji çahon buda va dar donişgohhoi Avrupo to asri 19 istifoda burda şudaand. Abūalī Sino dar ruşdi ilmi tibsahmi benihojat arzandae guzoştaast, ki az taçribahoi xud, ilmi pizişkiji olimi grek Galen, metafizikai Arastu (Sino jake az şarhdihandagoni asosiji Arastu bud), ilmi pizişkiji Fors, Bajnannahrajn va Hindi qadima sarcaşma girifta, onhoro hamçoja andūxtaast. Sino hamcu padari tibbi zamonavī va farmakologijai klinikī ba hisob meravad. Vaj boz asosguzori mantiqi Sinoī, maktabi falsafiji Sinoī ast. Ū hamcu padari mafhumi fundamentaliji fizikiji momenti çism niz ma'ruf ast. Vajro hamcunin 'padari geologija' niz meşinosand, ki dar qonuni superpozitsijai geologī sahmi arzanda guzoştaast."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "uz",
|
||
"text": "Usmonlilar imperiyasidagi yahudiylar tarixi — Usmonlilar imperiyasida istiqomat qilgan yahudiy xalqlarining tarixi. Tarix bilan yaqindan qiziqmaydigan odamlar koʻpincha ikkita notoʻgʻri fikr bilan kifoyatlanadilar: Birinchi fikrga koʻra, yahudiylar Turkiyaga 1492-yilda surgun qilinganlar. Ikkinchi fikrga koʻra esa turklar va yahudiylarning birinchi aloqasi 1453-yilda, Istanbul fathidan keyin amalga oshirilgan. Vizantiya imperiyasidagi yahudiylar tarixiga qaraydigan boʻlsak, yahudiylar miloddan avvalgi 4-asrda Onadoʻli hududiga kirib kelganlar, Usmonlilarning beylik davridan to imperiyaning qulashiga qadar va hatto imperiyadan keyingi Turkiya Respublikasi davrida ham ushbu hududlarda istiqomat qilishgan. Usmonlilar imperiyasining yuksalish davri 15-16-asrlar yahudiylarning oltin davri boʻlgan. Usmonlilar davlatiga ilk bosmaxonani olib kelgan yahudiylar davlat ishlarida ham faol qatnashgan va katta lavozimlarni egallashgan. 17-asrga toʻgʻri kelgan Usmonlilar imperiyasining turgʻunlik davrida Usmonli yahudiylari madaniy va iqtisodiy inqirozga yuz tutdilar. 18-asrda yuz bergan tanazzul davrida, yahudiylar Sabetay Sevi voqeasidan kelib chiqqan zarba bilan „passiv himoya psixoziga“ kirishdilar. Soʻnggi davlatning qulash davrida yahudiylarning madaniy darajasi shu qadar pasayib ketgan ediki, hatto chet tilini oʻrganish biryoqda tursin hatto dindan chiqib ketayotgandek tuyuldi. Ammo Usmonlilarning qaysi davrida boʻlsa boʻlsin, yahudiylar jamoasi usmonlilar tuprogʻida boshqa xristian davlatlardagilarga nisbatan ishonch va tinchlikda yashadilar.",
|
||
"expected": "Usmonlilar imperiyasidagi yahudiylar tarixi — Usmonlilar imperiyasida istiqomat qilgan yahudiy xalqlarining tarixi. Tarix bilan yaqindan qiziqmaydigan odamlar koʻpincha ikkita notoʻgʻri fikr bilan kifoyatlanadilar: Birinchi fikrga koʻra, yahudiylar Turkiyaga 1492-yilda surgun qilinganlar. Ikkinchi fikrga koʻra esa turklar va yahudiylarning birinchi aloqasi 1453-yilda, Istanbul fathidan keyin amalga oshirilgan. Vizantiya imperiyasidagi yahudiylar tarixiga qaraydigan boʻlsak, yahudiylar miloddan avvalgi 4-asrda Onadoʻli hududiga kirib kelganlar, Usmonlilarning beylik davridan to imperiyaning qulashiga qadar va hatto imperiyadan keyingi Turkiya Respublikasi davrida ham ushbu hududlarda istiqomat qilishgan. Usmonlilar imperiyasining yuksalish davri 15-16-asrlar yahudiylarning oltin davri boʻlgan. Usmonlilar davlatiga ilk bosmaxonani olib kelgan yahudiylar davlat ishlarida ham faol qatnashgan va katta lavozimlarni egallashgan. 17-asrga toʻgʻri kelgan Usmonlilar imperiyasining turgʻunlik davrida Usmonli yahudiylari madaniy va iqtisodiy inqirozga yuz tutdilar. 18-asrda yuz bergan tanazzul davrida, yahudiylar Sabetay Sevi voqeasidan kelib chiqqan zarba bilan „passiv himoya psixoziga“ kirishdilar. Soʻnggi davlatning qulash davrida yahudiylarning madaniy darajasi shu qadar pasayib ketgan ediki, hatto chet tilini oʻrganish biryoqda tursin hatto dindan chiqib ketayotgandek tuyuldi. Ammo Usmonlilarning qaysi davrida boʻlsa boʻlsin, yahudiylar jamoasi usmonlilar tuprogʻida boshqa xristian davlatlardagilarga nisbatan ishonch va tinchlikda yashadilar."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "uz",
|
||
"text": "Усмонлилар империясидаги яҳудийлар тарихи — Усмонлилар империясида истиқомат қилган яҳудий халқларининг тарихи. Тарих билан яқиндан қизиқмайдиган одамлар кўпинча иккита нотўғри фикр билан кифоятланадилар: Биринчи фикрга кўра, яҳудийлар Туркияга 1492-йилда сургун қилинганлар. Иккинчи фикрга кўра эса турклар ва яҳудийларнинг биринчи алоқаси 1453-йилда, Истанбул фатҳидан кейин амалга оширилган. Византия империясидаги яҳудийлар тарихига қарайдиган бўлсак, яҳудийлар милоддан аввалги 4-асрда Онадўли ҳудудига кириб келганлар, Усмонлиларнинг бейлик давридан то империянинг қулашига қадар ва ҳатто империядан кейинги Туркия Республикаси даврида ҳам ушбу ҳудудларда истиқомат қилишган. Усмонлилар империясининг юксалиш даври 15-16-асрлар яҳудийларнинг олтин даври бўлган. Усмонлилар давлатига илк босмахонани олиб келган яҳудийлар давлат ишларида ҳам фаол қатнашган ва катта лавозимларни эгаллашган. 17-асрга тўғри келган Усмонлилар империясининг турғунлик даврида Усмонли яҳудийлари маданий ва иқтисодий инқирозга юз тутдилар. 18-асрда юз берган таназзул даврида, яҳудийлар Сабетай Севи воқеасидан келиб чиққан зарба билан „пассив ҳимоя психозига“ киришдилар. Сўнгги давлатнинг қулаш даврида яҳудийларнинг маданий даражаси шу қадар пасайиб кетган эдики, ҳатто чет тилини ўрганиш бирёқда турсин ҳатто диндан чиқиб кетаётгандек туюлди. Аммо Усмонлиларнинг қайси даврида бўлса бўлсин, яҳудийлар жамоаси усмонлилар тупроғида бошқа христиан давлатлардагиларга нисбатан ишонч ва тинчликда яшадилар.",
|
||
"expected": "Усмонлилар империясидаги яҳудийлар тарихи — Усмонлилар империясида истиқомат қилган яҳудий халқларининг тарихи. Тарих билан яқиндан қизиқмайдиган одамлар кўпинча иккита нотўғри фикр билан кифоятланадилар: Биринчи фикрга кўра, яҳудийлар Туркияга 1492-йилда сургун қилинганлар. Иккинчи фикрга кўра эса турклар ва яҳудийларнинг биринчи алоқаси 1453-йилда, Истанбул фатҳидан кейин амалга оширилган. Византия империясидаги яҳудийлар тарихига қарайдиган бўлсак, яҳудийлар милоддан аввалги 4-асрда Онадўли ҳудудига кириб келганлар, Усмонлиларнинг бейлик давридан то империянинг қулашига қадар ва ҳатто империядан кейинги Туркия Республикаси даврида ҳам ушбу ҳудудларда истиқомат қилишган. Усмонлилар империясининг юксалиш даври 15-16-асрлар яҳудийларнинг олтин даври бўлган. Усмонлилар давлатига илк босмахонани олиб келган яҳудийлар давлат ишларида ҳам фаол қатнашган ва катта лавозимларни эгаллашган. 17-асрга тўғри келган Усмонлилар империясининг турғунлик даврида Усмонли яҳудийлари маданий ва иқтисодий инқирозга юз тутдилар. 18-асрда юз берган таназзул даврида, яҳудийлар Сабетай Севи воқеасидан келиб чиққан зарба билан „пассив ҳимоя психозига“ киришдилар. Сўнгги давлатнинг қулаш даврида яҳудийларнинг маданий даражаси шу қадар пасайиб кетган эдики, ҳатто чет тилини ўрганиш бирёқда турсин ҳатто диндан чиқиб кетаётгандек туюлди. Аммо Усмонлиларнинг қайси даврида бўлса бўлсин, яҳудийлар жамоаси усмонлилар тупроғида бошқа христиан давлатлардагиларга нисбатан ишонч ва тинчликда яшадилар."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "uz-cyrl",
|
||
"text": "Usmonlilar imperiyasidagi yahudiylar tarixi — Usmonlilar imperiyasida istiqomat qilgan yahudiy xalqlarining tarixi. Tarix bilan yaqindan qiziqmaydigan odamlar koʻpincha ikkita notoʻgʻri fikr bilan kifoyatlanadilar: Birinchi fikrga koʻra, yahudiylar Turkiyaga 1492-yilda surgun qilinganlar. Ikkinchi fikrga koʻra esa turklar va yahudiylarning birinchi aloqasi 1453-yilda, Istanbul fathidan keyin amalga oshirilgan. Vizantiya imperiyasidagi yahudiylar tarixiga qaraydigan boʻlsak, yahudiylar miloddan avvalgi 4-asrda Onadoʻli hududiga kirib kelganlar, Usmonlilarning beylik davridan to imperiyaning qulashiga qadar va hatto imperiyadan keyingi Turkiya Respublikasi davrida ham ushbu hududlarda istiqomat qilishgan. Usmonlilar imperiyasining yuksalish davri 15-16-asrlar yahudiylarning oltin davri boʻlgan. Usmonlilar davlatiga ilk bosmaxonani olib kelgan yahudiylar davlat ishlarida ham faol qatnashgan va katta lavozimlarni egallashgan. 17-asrga toʻgʻri kelgan Usmonlilar imperiyasining turgʻunlik davrida Usmonli yahudiylari madaniy va iqtisodiy inqirozga yuz tutdilar. 18-asrda yuz bergan tanazzul davrida, yahudiylar Sabetay Sevi voqeasidan kelib chiqqan zarba bilan „passiv himoya psixoziga“ kirishdilar. Soʻnggi davlatning qulash davrida yahudiylarning madaniy darajasi shu qadar pasayib ketgan ediki, hatto chet tilini oʻrganish biryoqda tursin hatto dindan chiqib ketayotgandek tuyuldi. Ammo Usmonlilarning qaysi davrida boʻlsa boʻlsin, yahudiylar jamoasi usmonlilar tuprogʻida boshqa xristian davlatlardagilarga nisbatan ishonch va tinchlikda yashadilar.",
|
||
"expected": "Усмонлилар империясидаги яҳудийлар тарихи — Усмонлилар империясида истиқомат қилган яҳудий халқларининг тарихи. Тарих билан яқиндан қизиқмайдиган одамлар кўпинча иккита нотўғри фикр билан кифоятланадилар: Биринчи фикрга кўра, яҳудийлар Туркияга 1492-йилда сургун қилинганлар. Иккинчи фикрга кўра эса турклар ва яҳудийларнинг биринчи алоқаси 1453-йилда, Истанбул фатҳидан кейин амалга оширилган. Византия империясидаги яҳудийлар тарихига қарайдиган бўлсак, яҳудийлар милоддан аввалги 4-асрда Онадўли ҳудудига кириб келганлар, Усмонлиларнинг бейлик давридан то империянинг қулашига қадар ва ҳатто империядан кейинги Туркия Республикаси даврида ҳам ушбу ҳудудларда истиқомат қилишган. Усмонлилар империясининг юксалиш даври 15-16-асрлар яҳудийларнинг олтин даври бўлган. Усмонлилар давлатига илк босмахонани олиб келган яҳудийлар давлат ишларида ҳам фаол қатнашган ва катта лавозимларни эгаллашган. 17-асрга тўғри келган Усмонлилар империясининг турғунлик даврида Усмонли яҳудийлари маданий ва иқтисодий инқирозга юз тутдилар. 18-асрда юз берган таназзул даврида, яҳудийлар Сабетай Севи воқеасидан келиб чиққан зарба билан „пассив ҳимоя психозига“ киришдилар. Сўнгги давлатнинг қулаш даврида яҳудийларнинг маданий даражаси шу қадар пасайиб кетган эдики, ҳатто чет тилини ўрганиш бирёқда турсин ҳатто диндан чиқиб кетаётгандек туюлди. Аммо Усмонлиларнинг қайси даврида бўлса бўлсин, яҳудийлар жамоаси усмонлилар тупроғида бошқа христиан давлатлардагиларга нисбатан ишонч ва тинчликда яшадилар."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "uz-cyrl",
|
||
"text": "Усмонлилар империясидаги яҳудийлар тарихи — Усмонлилар империясида истиқомат қилган яҳудий халқларининг тарихи. Тарих билан яқиндан қизиқмайдиган одамлар кўпинча иккита нотўғри фикр билан кифоятланадилар: Биринчи фикрга кўра, яҳудийлар Туркияга 1492-йилда сургун қилинганлар. Иккинчи фикрга кўра эса турклар ва яҳудийларнинг биринчи алоқаси 1453-йилда, Истанбул фатҳидан кейин амалга оширилган. Византия империясидаги яҳудийлар тарихига қарайдиган бўлсак, яҳудийлар милоддан аввалги 4-асрда Онадўли ҳудудига кириб келганлар, Усмонлиларнинг бейлик давридан то империянинг қулашига қадар ва ҳатто империядан кейинги Туркия Республикаси даврида ҳам ушбу ҳудудларда истиқомат қилишган. Усмонлилар империясининг юксалиш даври 15-16-асрлар яҳудийларнинг олтин даври бўлган. Усмонлилар давлатига илк босмахонани олиб келган яҳудийлар давлат ишларида ҳам фаол қатнашган ва катта лавозимларни эгаллашган. 17-асрга тўғри келган Усмонлилар империясининг турғунлик даврида Усмонли яҳудийлари маданий ва иқтисодий инқирозга юз тутдилар. 18-асрда юз берган таназзул даврида, яҳудийлар Сабетай Севи воқеасидан келиб чиққан зарба билан „пассив ҳимоя психозига“ киришдилар. Сўнгги давлатнинг қулаш даврида яҳудийларнинг маданий даражаси шу қадар пасайиб кетган эдики, ҳатто чет тилини ўрганиш бирёқда турсин ҳатто диндан чиқиб кетаётгандек туюлди. Аммо Усмонлиларнинг қайси даврида бўлса бўлсин, яҳудийлар жамоаси усмонлилар тупроғида бошқа христиан давлатлардагиларга нисбатан ишонч ва тинчликда яшадилар.",
|
||
"expected": "Усмонлилар империясидаги яҳудийлар тарихи — Усмонлилар империясида истиқомат қилган яҳудий халқларининг тарихи. Тарих билан яқиндан қизиқмайдиган одамлар кўпинча иккита нотўғри фикр билан кифоятланадилар: Биринчи фикрга кўра, яҳудийлар Туркияга 1492-йилда сургун қилинганлар. Иккинчи фикрга кўра эса турклар ва яҳудийларнинг биринчи алоқаси 1453-йилда, Истанбул фатҳидан кейин амалга оширилган. Византия империясидаги яҳудийлар тарихига қарайдиган бўлсак, яҳудийлар милоддан аввалги 4-асрда Онадўли ҳудудига кириб келганлар, Усмонлиларнинг бейлик давридан то империянинг қулашига қадар ва ҳатто империядан кейинги Туркия Республикаси даврида ҳам ушбу ҳудудларда истиқомат қилишган. Усмонлилар империясининг юксалиш даври 15-16-асрлар яҳудийларнинг олтин даври бўлган. Усмонлилар давлатига илк босмахонани олиб келган яҳудийлар давлат ишларида ҳам фаол қатнашган ва катта лавозимларни эгаллашган. 17-асрга тўғри келган Усмонлилар империясининг турғунлик даврида Усмонли яҳудийлари маданий ва иқтисодий инқирозга юз тутдилар. 18-асрда юз берган таназзул даврида, яҳудийлар Сабетай Севи воқеасидан келиб чиққан зарба билан „пассив ҳимоя психозига“ киришдилар. Сўнгги давлатнинг қулаш даврида яҳудийларнинг маданий даражаси шу қадар пасайиб кетган эдики, ҳатто чет тилини ўрганиш бирёқда турсин ҳатто диндан чиқиб кетаётгандек туюлди. Аммо Усмонлиларнинг қайси даврида бўлса бўлсин, яҳудийлар жамоаси усмонлилар тупроғида бошқа христиан давлатлардагиларга нисбатан ишонч ва тинчликда яшадилар."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "uz-latn",
|
||
"text": "Усмонлилар империясидаги яҳудийлар тарихи — Усмонлилар империясида истиқомат қилган яҳудий халқларининг тарихи. Тарих билан яқиндан қизиқмайдиган одамлар кўпинча иккита нотўғри фикр билан кифоятланадилар: Биринчи фикрга кўра, яҳудийлар Туркияга 1492-йилда сургун қилинганлар. Иккинчи фикрга кўра эса турклар ва яҳудийларнинг биринчи алоқаси 1453-йилда, Истанбул фатҳидан кейин амалга оширилган. Византия империясидаги яҳудийлар тарихига қарайдиган бўлсак, яҳудийлар милоддан аввалги 4-асрда Онадўли ҳудудига кириб келганлар, Усмонлиларнинг бейлик давридан то империянинг қулашига қадар ва ҳатто империядан кейинги Туркия Республикаси даврида ҳам ушбу ҳудудларда истиқомат қилишган. Усмонлилар империясининг юксалиш даври 15-16-асрлар яҳудийларнинг олтин даври бўлган. Усмонлилар давлатига илк босмахонани олиб келган яҳудийлар давлат ишларида ҳам фаол қатнашган ва катта лавозимларни эгаллашган. 17-асрга тўғри келган Усмонлилар империясининг турғунлик даврида Усмонли яҳудийлари маданий ва иқтисодий инқирозга юз тутдилар. 18-асрда юз берган таназзул даврида, яҳудийлар Сабетай Севи воқеасидан келиб чиққан зарба билан „пассив ҳимоя психозига“ киришдилар. Сўнгги давлатнинг қулаш даврида яҳудийларнинг маданий даражаси шу қадар пасайиб кетган эдики, ҳатто чет тилини ўрганиш бирёқда турсин ҳатто диндан чиқиб кетаётгандек туюлди. Аммо Усмонлиларнинг қайси даврида бўлса бўлсин, яҳудийлар жамоаси усмонлилар тупроғида бошқа христиан давлатлардагиларга нисбатан ишонч ва тинчликда яшадилар.",
|
||
"expected": "Usmonlilar imperiyasidagi yahudiylar tarixi — Usmonlilar imperiyasida istiqomat qilgan yahudiy xalqlarining tarixi. Tarix bilan yaqindan qiziqmaydigan odamlar koʻpincha ikkita notoʻgʻri fikr bilan kifoyatlanadilar: Birinchi fikrga koʻra, yahudiylar Turkiyaga 1492-yilda surgun qilinganlar. Ikkinchi fikrga koʻra esa turklar va yahudiylarning birinchi aloqasi 1453-yilda, Istanbul fathidan keyin amalga oshirilgan. Vizantiya imperiyasidagi yahudiylar tarixiga qaraydigan boʻlsak, yahudiylar miloddan avvalgi 4-asrda Onadoʻli hududiga kirib kelganlar, Usmonlilarning beylik davridan to imperiyaning qulashiga qadar va hatto imperiyadan keyingi Turkiya Respublikasi davrida ham ushbu hududlarda istiqomat qilishgan. Usmonlilar imperiyasining yuksalish davri 15-16-asrlar yahudiylarning oltin davri boʻlgan. Usmonlilar davlatiga ilk bosmaxonani olib kelgan yahudiylar davlat ishlarida ham faol qatnashgan va katta lavozimlarni egallashgan. 17-asrga toʻgʻri kelgan Usmonlilar imperiyasining turgʻunlik davrida Usmonli yahudiylari madaniy va iqtisodiy inqirozga yuz tutdilar. 18-asrda yuz bergan tanazzul davrida, yahudiylar Sabetay Sevi voqeasidan kelib chiqqan zarba bilan „passiv himoya psixoziga“ kirishdilar. Soʻnggi davlatning qulash davrida yahudiylarning madaniy darajasi shu qadar pasayib ketgan ediki, hatto chet tilini oʻrganish biryoqda tursin hatto dindan chiqib ketayotgandek tuyuldi. Ammo Usmonlilarning qaysi davrida boʻlsa boʻlsin, yahudiylar jamoasi usmonlilar tuprogʻida boshqa xristian davlatlardagilarga nisbatan ishonch va tinchlikda yashadilar."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "uz-latn",
|
||
"text": "Usmonlilar imperiyasidagi yahudiylar tarixi — Usmonlilar imperiyasida istiqomat qilgan yahudiy xalqlarining tarixi. Tarix bilan yaqindan qiziqmaydigan odamlar koʻpincha ikkita notoʻgʻri fikr bilan kifoyatlanadilar: Birinchi fikrga koʻra, yahudiylar Turkiyaga 1492-yilda surgun qilinganlar. Ikkinchi fikrga koʻra esa turklar va yahudiylarning birinchi aloqasi 1453-yilda, Istanbul fathidan keyin amalga oshirilgan. Vizantiya imperiyasidagi yahudiylar tarixiga qaraydigan boʻlsak, yahudiylar miloddan avvalgi 4-asrda Onadoʻli hududiga kirib kelganlar, Usmonlilarning beylik davridan to imperiyaning qulashiga qadar va hatto imperiyadan keyingi Turkiya Respublikasi davrida ham ushbu hududlarda istiqomat qilishgan. Usmonlilar imperiyasining yuksalish davri 15-16-asrlar yahudiylarning oltin davri boʻlgan. Usmonlilar davlatiga ilk bosmaxonani olib kelgan yahudiylar davlat ishlarida ham faol qatnashgan va katta lavozimlarni egallashgan. 17-asrga toʻgʻri kelgan Usmonlilar imperiyasining turgʻunlik davrida Usmonli yahudiylari madaniy va iqtisodiy inqirozga yuz tutdilar. 18-asrda yuz bergan tanazzul davrida, yahudiylar Sabetay Sevi voqeasidan kelib chiqqan zarba bilan „passiv himoya psixoziga“ kirishdilar. Soʻnggi davlatning qulash davrida yahudiylarning madaniy darajasi shu qadar pasayib ketgan ediki, hatto chet tilini oʻrganish biryoqda tursin hatto dindan chiqib ketayotgandek tuyuldi. Ammo Usmonlilarning qaysi davrida boʻlsa boʻlsin, yahudiylar jamoasi usmonlilar tuprogʻida boshqa xristian davlatlardagilarga nisbatan ishonch va tinchlikda yashadilar.",
|
||
"expected": "Usmonlilar imperiyasidagi yahudiylar tarixi — Usmonlilar imperiyasida istiqomat qilgan yahudiy xalqlarining tarixi. Tarix bilan yaqindan qiziqmaydigan odamlar koʻpincha ikkita notoʻgʻri fikr bilan kifoyatlanadilar: Birinchi fikrga koʻra, yahudiylar Turkiyaga 1492-yilda surgun qilinganlar. Ikkinchi fikrga koʻra esa turklar va yahudiylarning birinchi aloqasi 1453-yilda, Istanbul fathidan keyin amalga oshirilgan. Vizantiya imperiyasidagi yahudiylar tarixiga qaraydigan boʻlsak, yahudiylar miloddan avvalgi 4-asrda Onadoʻli hududiga kirib kelganlar, Usmonlilarning beylik davridan to imperiyaning qulashiga qadar va hatto imperiyadan keyingi Turkiya Respublikasi davrida ham ushbu hududlarda istiqomat qilishgan. Usmonlilar imperiyasining yuksalish davri 15-16-asrlar yahudiylarning oltin davri boʻlgan. Usmonlilar davlatiga ilk bosmaxonani olib kelgan yahudiylar davlat ishlarida ham faol qatnashgan va katta lavozimlarni egallashgan. 17-asrga toʻgʻri kelgan Usmonlilar imperiyasining turgʻunlik davrida Usmonli yahudiylari madaniy va iqtisodiy inqirozga yuz tutdilar. 18-asrda yuz bergan tanazzul davrida, yahudiylar Sabetay Sevi voqeasidan kelib chiqqan zarba bilan „passiv himoya psixoziga“ kirishdilar. Soʻnggi davlatning qulash davrida yahudiylarning madaniy darajasi shu qadar pasayib ketgan ediki, hatto chet tilini oʻrganish biryoqda tursin hatto dindan chiqib ketayotgandek tuyuldi. Ammo Usmonlilarning qaysi davrida boʻlsa boʻlsin, yahudiylar jamoasi usmonlilar tuprogʻida boshqa xristian davlatlardagilarga nisbatan ishonch va tinchlikda yashadilar."
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "zh",
|
||
"text": "利金河是一條位於美國肯塔基州東北部的河流，是俄亥俄河的支流。長約488公里，部分河段可通航。河流流域約為9,310平方公里。利金河的幹流始於肯塔基州的坎伯蘭高原內，流經丹尼爾·布恩國家森林內的凱夫朗水庫後會與多條溪流合流，最終在卡溫頓及紐波特之間流入俄亥俄河。18世紀前，不少美國原住民部落包括肖尼族及切羅基人等皆生活在利金河流域內，直至18世紀中葉才有大批殖民者進駐。流域內約有51.8%的土地是森林，而已發展地區則主要集中在流域北部。同時，人口膨脹使當地河溪的河漫灘逐漸被蠶食。在北美地區，利金河流域的生物多樣性可謂較為豐富。流域孕育着數以百計的動植物，但部分入侵物種卻對原生物種乃至當地的生態系統造成威脅。此外，未經處理的城市徑流把污染物引至河流系統，導致河流水質出現問題。基於防洪目的，美國陸軍工兵部隊在莫爾黑德南部修築凱夫朗水庫，並形成凱夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪設施。",
|
||
"expected": "利金河是一條位於美國肯塔基州東北部的河流，是俄亥俄河的支流。長約488公里，部分河段可通航。河流流域約為9,310平方公里。利金河的幹流始於肯塔基州的坎伯蘭高原內，流經丹尼爾·布恩國家森林內的凱夫朗水庫後會與多條溪流合流，最終在卡溫頓及紐波特之間流入俄亥俄河。18世紀前，不少美國原住民部落包括肖尼族及切羅基人等皆生活在利金河流域內，直至18世紀中葉才有大批殖民者進駐。流域內約有51.8%的土地是森林，而已發展地區則主要集中在流域北部。同時，人口膨脹使當地河溪的河漫灘逐漸被蠶食。在北美地區，利金河流域的生物多樣性可謂較為豐富。流域孕育着數以百計的動植物，但部分入侵物種卻對原生物種乃至當地的生態系統造成威脅。此外，未經處理的城市徑流把污染物引至河流系統，導致河流水質出現問題。基於防洪目的，美國陸軍工兵部隊在莫爾黑德南部修築凱夫朗水庫，並形成凱夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪設施。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "zh",
|
||
"text": "利金河是一条位于美国肯塔基州东北部的河流，是俄亥俄河的支流。长约488公里，部分河段可通航。河流流域约为9,310平方公里。利金河的干流始于肯塔基州的坎伯兰高原内，流经丹尼尔·布恩国家森林内的凯夫朗水库后会与多条溪流合流，最终在卡温顿及纽波特之间流入俄亥俄河。18世纪前，不少美国原住民部落包括肖尼族及切罗基人等皆生活在利金河流域内，直至18世纪中叶才有大批殖民者进驻。流域内约有51.8%的土地是森林，而已发展地区则主要集中在流域北部。同时，人口膨胀使当地河溪的河漫滩逐渐被蚕食。在北美地区，利金河流域的生物多样性可谓较为丰富。流域孕育着数以百计的动植物，但部分入侵物种却对原生物种乃至当地的生态系统造成威胁。此外，未经处理的城市径流把污染物引至河流系统，导致河流水质出现问题。基于防洪目的，美国陆军工兵部队在莫尔黑德南部修筑凯夫朗水库，并形成凯夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪设施。",
|
||
"expected": "利金河是一条位于美国肯塔基州东北部的河流，是俄亥俄河的支流。长约488公里，部分河段可通航。河流流域约为9,310平方公里。利金河的干流始于肯塔基州的坎伯兰高原内，流经丹尼尔·布恩国家森林内的凯夫朗水库后会与多条溪流合流，最终在卡温顿及纽波特之间流入俄亥俄河。18世纪前，不少美国原住民部落包括肖尼族及切罗基人等皆生活在利金河流域内，直至18世纪中叶才有大批殖民者进驻。流域内约有51.8%的土地是森林，而已发展地区则主要集中在流域北部。同时，人口膨胀使当地河溪的河漫滩逐渐被蚕食。在北美地区，利金河流域的生物多样性可谓较为丰富。流域孕育着数以百计的动植物，但部分入侵物种却对原生物种乃至当地的生态系统造成威胁。此外，未经处理的城市径流把污染物引至河流系统，导致河流水质出现问题。基于防洪目的，美国陆军工兵部队在莫尔黑德南部修筑凯夫朗水库，并形成凯夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪设施。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "zh",
|
||
"text": "利金河是一條位於美國肯塔基州東北部的河流，是俄亥俄河的支流。長約488公里，部分河段可通航。河流流域約為9,310平方公里。利金河的幹流始於肯塔基州的坎伯蘭高原內，流經丹尼爾·布恩國家森林內的凱夫朗水庫後會與多條溪流合流，最終在卡溫頓及紐波特之間流入俄亥俄河。18世紀前，不少美國原住民部落包括肖尼族及切羅基人等皆生活在利金河流域內，直至18世紀中葉才有大批殖民者進駐。流域內約有51.8%的土地是森林，而已發展地區則主要集中在流域北部。同時，人口膨脹使當地河溪的河漫灘逐漸被蠶食。在北美地區，利金河流域的生物多樣性可謂較為豐富。流域孕育着數以百計的動植物，但部分入侵物種卻對原生物種乃至當地的生態系統造成威脅。此外，未經處理的城市徑流把污染物引至河流系統，導致河流水質出現問題。基於防洪目的，美國陸軍工兵部隊在莫爾黑德南部修築凱夫朗水庫，並形成凱夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪設施。",
|
||
"expected": "利金河是一條位於美國肯塔基州東北部的河流，是俄亥俄河的支流。長約488公里，部分河段可通航。河流流域約為9,310平方公里。利金河的幹流始於肯塔基州的坎伯蘭高原內，流經丹尼爾·布恩國家森林內的凱夫朗水庫後會與多條溪流合流，最終在卡溫頓及紐波特之間流入俄亥俄河。18世紀前，不少美國原住民部落包括肖尼族及切羅基人等皆生活在利金河流域內，直至18世紀中葉才有大批殖民者進駐。流域內約有51.8%的土地是森林，而已發展地區則主要集中在流域北部。同時，人口膨脹使當地河溪的河漫灘逐漸被蠶食。在北美地區，利金河流域的生物多樣性可謂較為豐富。流域孕育着數以百計的動植物，但部分入侵物種卻對原生物種乃至當地的生態系統造成威脅。此外，未經處理的城市徑流把污染物引至河流系統，導致河流水質出現問題。基於防洪目的，美國陸軍工兵部隊在莫爾黑德南部修築凱夫朗水庫，並形成凱夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪設施。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "zh",
|
||
"text": "利金河是一条位于美国肯塔基州东北部的河流，是俄亥俄河的支流。长约488公里，部分河段可通航。河流流域约为9,310平方公里。利金河的干流始于肯塔基州的坎伯兰高原内，流经丹尼尔·布恩国家森林内的凯夫朗水库后会与多条溪流合流，最终在卡温顿及纽波特之间流入俄亥俄河。18世纪前，不少美国原住民部落包括肖尼族及切罗基人等皆生活在利金河流域内，直至18世纪中叶才有大批殖民者进驻。流域内约有51.8%的土地是森林，而已发展地区则主要集中在流域北部。同时，人口膨胀使当地河溪的河漫滩逐渐被蚕食。在北美地区，利金河流域的生物多样性可谓较为丰富。流域孕育着数以百计的动植物，但部分入侵物种却对原生物种乃至当地的生态系统造成威胁。此外，未经处理的城市径流把污染物引至河流系统，导致河流水质出现问题。基于防洪目的，美国陆军工兵部队在莫尔黑德南部修筑凯夫朗水库，并形成凯夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪设施。",
|
||
"expected": "利金河是一条位于美国肯塔基州东北部的河流，是俄亥俄河的支流。长约488公里，部分河段可通航。河流流域约为9,310平方公里。利金河的干流始于肯塔基州的坎伯兰高原内，流经丹尼尔·布恩国家森林内的凯夫朗水库后会与多条溪流合流，最终在卡温顿及纽波特之间流入俄亥俄河。18世纪前，不少美国原住民部落包括肖尼族及切罗基人等皆生活在利金河流域内，直至18世纪中叶才有大批殖民者进驻。流域内约有51.8%的土地是森林，而已发展地区则主要集中在流域北部。同时，人口膨胀使当地河溪的河漫滩逐渐被蚕食。在北美地区，利金河流域的生物多样性可谓较为丰富。流域孕育着数以百计的动植物，但部分入侵物种却对原生物种乃至当地的生态系统造成威胁。此外，未经处理的城市径流把污染物引至河流系统，导致河流水质出现问题。基于防洪目的，美国陆军工兵部队在莫尔黑德南部修筑凯夫朗水库，并形成凯夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪设施。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "zh",
|
||
"text": "利金河是一条位于美国肯塔基州东北部的河流，是俄亥俄河的支流。长约488公里，部分河段可通航。河流流域约为9,310平方公里。利金河的干流始于肯塔基州的坎伯兰高原内，流经丹尼尔·布恩国家森林内的凯夫朗水库后会与多条溪流合流，最终在卡温顿及纽波特之间流入俄亥俄河。18世纪前，不少美国原住民部落包括肖尼族及切罗基人等皆生活在利金河流域内，直至18世纪中叶才有大批殖民者进驻。流域内约有51.8%的土地是森林，而已发展地区则主要集中在流域北部。同时，人口膨胀使当地河溪的河漫滩逐渐被蚕食。在北美地区，利金河流域的生物多样性可谓较为丰富。流域孕育着数以百计的动植物，但部分入侵物种却对原生物种乃至当地的生态系统造成威胁。此外，未经处理的城市径流把污染物引至河流系统，导致河流水质出现问题。基于防洪目的，美国陆军工兵部队在莫尔黑德南部修筑凯夫朗水库，并形成凯夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪设施。",
|
||
"expected": "利金河是一条位于美国肯塔基州东北部的河流，是俄亥俄河的支流。长约488公里，部分河段可通航。河流流域约为9,310平方公里。利金河的干流始于肯塔基州的坎伯兰高原内，流经丹尼尔·布恩国家森林内的凯夫朗水库后会与多条溪流合流，最终在卡温顿及纽波特之间流入俄亥俄河。18世纪前，不少美国原住民部落包括肖尼族及切罗基人等皆生活在利金河流域内，直至18世纪中叶才有大批殖民者进驻。流域内约有51.8%的土地是森林，而已发展地区则主要集中在流域北部。同时，人口膨胀使当地河溪的河漫滩逐渐被蚕食。在北美地区，利金河流域的生物多样性可谓较为丰富。流域孕育着数以百计的动植物，但部分入侵物种却对原生物种乃至当地的生态系统造成威胁。此外，未经处理的城市径流把污染物引至河流系统，导致河流水质出现问题。基于防洪目的，美国陆军工兵部队在莫尔黑德南部修筑凯夫朗水库，并形成凯夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪设施。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "zh",
|
||
"text": "利金河是一條位於美國肯塔基州東北部的河流，是俄亥俄河的支流。長約488公里，部分河段可通航。河流流域約為9,310平方公里。利金河的幹流始於肯塔基州的坎伯蘭高原內，流經丹尼爾·布恩國家森林內的凱夫朗水庫後會與多條溪流合流，最終在卡溫頓及紐波特之間流入俄亥俄河。18世紀前，不少美國原住民部落包括肖尼族及切羅基人等皆生活在利金河流域內，直至18世紀中葉才有大批殖民者進駐。流域內約有51.8%的土地是森林，而已發展地區則主要集中在流域北部。同時，人口膨脹使當地河溪的河漫灘逐漸被蠶食。在北美地區，利金河流域的生物多樣性可謂較為豐富。流域孕育著數以百計的動植物，但部分入侵物種卻對原生物種乃至當地的生態系統造成威脅。此外，未經處理的城市徑流把污染物引至河流系統，導致河流水質出現問題。基於防洪目的，美國陸軍工兵部隊在莫爾黑德南部修築凱夫朗水庫，並形成凱夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪設施。",
|
||
"expected": "利金河是一條位於美國肯塔基州東北部的河流，是俄亥俄河的支流。長約488公里，部分河段可通航。河流流域約為9,310平方公里。利金河的幹流始於肯塔基州的坎伯蘭高原內，流經丹尼爾·布恩國家森林內的凱夫朗水庫後會與多條溪流合流，最終在卡溫頓及紐波特之間流入俄亥俄河。18世紀前，不少美國原住民部落包括肖尼族及切羅基人等皆生活在利金河流域內，直至18世紀中葉才有大批殖民者進駐。流域內約有51.8%的土地是森林，而已發展地區則主要集中在流域北部。同時，人口膨脹使當地河溪的河漫灘逐漸被蠶食。在北美地區，利金河流域的生物多樣性可謂較為豐富。流域孕育著數以百計的動植物，但部分入侵物種卻對原生物種乃至當地的生態系統造成威脅。此外，未經處理的城市徑流把污染物引至河流系統，導致河流水質出現問題。基於防洪目的，美國陸軍工兵部隊在莫爾黑德南部修築凱夫朗水庫，並形成凱夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪設施。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "zh-hk",
|
||
"text": "利金河是一条位于美国肯塔基州东北部的河流，是俄亥俄河的支流。长约488公里，部分河段可通航。河流流域约为9,310平方公里。利金河的干流始于肯塔基州的坎伯兰高原内，流经丹尼尔·布恩国家森林内的凯夫朗水库后会与多条溪流合流，最终在卡温顿及纽波特之间流入俄亥俄河。18世纪前，不少美国原住民部落包括肖尼族及切罗基人等皆生活在利金河流域内，直至18世纪中叶才有大批殖民者进驻。流域内约有51.8%的土地是森林，而已发展地区则主要集中在流域北部。同时，人口膨胀使当地河溪的河漫滩逐渐被蚕食。在北美地区，利金河流域的生物多样性可谓较为丰富。流域孕育着数以百计的动植物，但部分入侵物种却对原生物种乃至当地的生态系统造成威胁。此外，未经处理的城市径流把污染物引至河流系统，导致河流水质出现问题。基于防洪目的，美国陆军工兵部队在莫尔黑德南部修筑凯夫朗水库，并形成凯夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪设施。",
|
||
"expected": "利金河是一條位於美國肯塔基州東北部的河流，是俄亥俄河的支流。長約488公里，部分河段可通航。河流流域約為9,310平方公里。利金河的幹流始於肯塔基州的坎伯蘭高原內，流經丹尼爾·布恩國家森林內的凱夫朗水庫後會與多條溪流合流，最終在卡溫頓及紐波特之間流入俄亥俄河。18世紀前，不少美國原住民部落包括肖尼族及切羅基人等皆生活在利金河流域內，直至18世紀中葉才有大批殖民者進駐。流域內約有51.8%的土地是森林，而已發展地區則主要集中在流域北部。同時，人口膨脹使當地河溪的河漫灘逐漸被蠶食。在北美地區，利金河流域的生物多樣性可謂較為豐富。流域孕育着數以百計的動植物，但部分入侵物種卻對原生物種乃至當地的生態系統造成威脅。此外，未經處理的城市徑流把污染物引至河流系統，導致河流水質出現問題。基於防洪目的，美國陸軍工兵部隊在莫爾黑德南部修築凱夫朗水庫，並形成凱夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪設施。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "zh-hk",
|
||
"text": "利金河是一條位於美國肯塔基州東北部的河流，是俄亥俄河的支流。長約488公里，部分河段可通航。河流流域約為9,310平方公里。利金河的幹流始於肯塔基州的坎伯蘭高原內，流經丹尼爾·布恩國家森林內的凱夫朗水庫後會與多條溪流合流，最終在卡溫頓及紐波特之間流入俄亥俄河。18世紀前，不少美國原住民部落包括肖尼族及切羅基人等皆生活在利金河流域內，直至18世紀中葉才有大批殖民者進駐。流域內約有51.8%的土地是森林，而已發展地區則主要集中在流域北部。同時，人口膨脹使當地河溪的河漫灘逐漸被蠶食。在北美地區，利金河流域的生物多樣性可謂較為豐富。流域孕育着數以百計的動植物，但部分入侵物種卻對原生物種乃至當地的生態系統造成威脅。此外，未經處理的城市徑流把污染物引至河流系統，導致河流水質出現問題。基於防洪目的，美國陸軍工兵部隊在莫爾黑德南部修築凱夫朗水庫，並形成凱夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪設施。",
|
||
"expected": "利金河是一條位於美國肯塔基州東北部的河流，是俄亥俄河的支流。長約488公里，部分河段可通航。河流流域約為9,310平方公里。利金河的幹流始於肯塔基州的坎伯蘭高原內，流經丹尼爾·布恩國家森林內的凱夫朗水庫後會與多條溪流合流，最終在卡溫頓及紐波特之間流入俄亥俄河。18世紀前，不少美國原住民部落包括肖尼族及切羅基人等皆生活在利金河流域內，直至18世紀中葉才有大批殖民者進駐。流域內約有51.8%的土地是森林，而已發展地區則主要集中在流域北部。同時，人口膨脹使當地河溪的河漫灘逐漸被蠶食。在北美地區，利金河流域的生物多樣性可謂較為豐富。流域孕育着數以百計的動植物，但部分入侵物種卻對原生物種乃至當地的生態系統造成威脅。此外，未經處理的城市徑流把污染物引至河流系統，導致河流水質出現問題。基於防洪目的，美國陸軍工兵部隊在莫爾黑德南部修築凱夫朗水庫，並形成凱夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪設施。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "zh-cn",
|
||
"text": "利金河是一條位於美國肯塔基州東北部的河流，是俄亥俄河的支流。長約488公里，部分河段可通航。河流流域約為9,310平方公里。利金河的幹流始於肯塔基州的坎伯蘭高原內，流經丹尼爾·布恩國家森林內的凱夫朗水庫後會與多條溪流合流，最終在卡溫頓及紐波特之間流入俄亥俄河。18世紀前，不少美國原住民部落包括肖尼族及切羅基人等皆生活在利金河流域內，直至18世紀中葉才有大批殖民者進駐。流域內約有51.8%的土地是森林，而已發展地區則主要集中在流域北部。同時，人口膨脹使當地河溪的河漫灘逐漸被蠶食。在北美地區，利金河流域的生物多樣性可謂較為豐富。流域孕育着數以百計的動植物，但部分入侵物種卻對原生物種乃至當地的生態系統造成威脅。此外，未經處理的城市徑流把污染物引至河流系統，導致河流水質出現問題。基於防洪目的，美國陸軍工兵部隊在莫爾黑德南部修築凱夫朗水庫，並形成凱夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪設施。",
|
||
"expected": "利金河是一条位于美国肯塔基州东北部的河流，是俄亥俄河的支流。长约488公里，部分河段可通航。河流流域约为9,310平方公里。利金河的干流始于肯塔基州的坎伯兰高原内，流经丹尼尔·布恩国家森林内的凯夫朗水库后会与多条溪流合流，最终在卡温顿及纽波特之间流入俄亥俄河。18世纪前，不少美国原住民部落包括肖尼族及切罗基人等皆生活在利金河流域内，直至18世纪中叶才有大批殖民者进驻。流域内约有51.8%的土地是森林，而已发展地区则主要集中在流域北部。同时，人口膨胀使当地河溪的河漫滩逐渐被蚕食。在北美地区，利金河流域的生物多样性可谓较为丰富。流域孕育着数以百计的动植物，但部分入侵物种却对原生物种乃至当地的生态系统造成威胁。此外，未经处理的城市径流把污染物引至河流系统，导致河流水质出现问题。基于防洪目的，美国陆军工兵部队在莫尔黑德南部修筑凯夫朗水库，并形成凯夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪设施。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "zh-cn",
|
||
"text": "利金河是一条位于美国肯塔基州东北部的河流，是俄亥俄河的支流。长约488公里，部分河段可通航。河流流域约为9,310平方公里。利金河的干流始于肯塔基州的坎伯兰高原内，流经丹尼尔·布恩国家森林内的凯夫朗水库后会与多条溪流合流，最终在卡温顿及纽波特之间流入俄亥俄河。18世纪前，不少美国原住民部落包括肖尼族及切罗基人等皆生活在利金河流域内，直至18世纪中叶才有大批殖民者进驻。流域内约有51.8%的土地是森林，而已发展地区则主要集中在流域北部。同时，人口膨胀使当地河溪的河漫滩逐渐被蚕食。在北美地区，利金河流域的生物多样性可谓较为丰富。流域孕育着数以百计的动植物，但部分入侵物种却对原生物种乃至当地的生态系统造成威胁。此外，未经处理的城市径流把污染物引至河流系统，导致河流水质出现问题。基于防洪目的，美国陆军工兵部队在莫尔黑德南部修筑凯夫朗水库，并形成凯夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪设施。",
|
||
"expected": "利金河是一条位于美国肯塔基州东北部的河流，是俄亥俄河的支流。长约488公里，部分河段可通航。河流流域约为9,310平方公里。利金河的干流始于肯塔基州的坎伯兰高原内，流经丹尼尔·布恩国家森林内的凯夫朗水库后会与多条溪流合流，最终在卡温顿及纽波特之间流入俄亥俄河。18世纪前，不少美国原住民部落包括肖尼族及切罗基人等皆生活在利金河流域内，直至18世纪中叶才有大批殖民者进驻。流域内约有51.8%的土地是森林，而已发展地区则主要集中在流域北部。同时，人口膨胀使当地河溪的河漫滩逐渐被蚕食。在北美地区，利金河流域的生物多样性可谓较为丰富。流域孕育着数以百计的动植物，但部分入侵物种却对原生物种乃至当地的生态系统造成威胁。此外，未经处理的城市径流把污染物引至河流系统，导致河流水质出现问题。基于防洪目的，美国陆军工兵部队在莫尔黑德南部修筑凯夫朗水库，并形成凯夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪设施。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "zh-mo",
|
||
"text": "利金河是一條位於美國肯塔基州東北部的河流，是俄亥俄河的支流。長約488公里，部分河段可通航。河流流域約為9,310平方公里。利金河的幹流始於肯塔基州的坎伯蘭高原內，流經丹尼爾·布恩國家森林內的凱夫朗水庫後會與多條溪流合流，最終在卡溫頓及紐波特之間流入俄亥俄河。18世紀前，不少美國原住民部落包括肖尼族及切羅基人等皆生活在利金河流域內，直至18世紀中葉才有大批殖民者進駐。流域內約有51.8%的土地是森林，而已發展地區則主要集中在流域北部。同時，人口膨脹使當地河溪的河漫灘逐漸被蠶食。在北美地區，利金河流域的生物多樣性可謂較為豐富。流域孕育着數以百計的動植物，但部分入侵物種卻對原生物種乃至當地的生態系統造成威脅。此外，未經處理的城市徑流把污染物引至河流系統，導致河流水質出現問題。基於防洪目的，美國陸軍工兵部隊在莫爾黑德南部修築凱夫朗水庫，並形成凱夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪設施。",
|
||
"expected": "利金河是一條位於美國肯塔基州東北部的河流，是俄亥俄河的支流。長約488公里，部分河段可通航。河流流域約為9,310平方公里。利金河的幹流始於肯塔基州的坎伯蘭高原內，流經丹尼爾·布恩國家森林內的凱夫朗水庫後會與多條溪流合流，最終在卡溫頓及紐波特之間流入俄亥俄河。18世紀前，不少美國原住民部落包括肖尼族及切羅基人等皆生活在利金河流域內，直至18世紀中葉才有大批殖民者進駐。流域內約有51.8%的土地是森林，而已發展地區則主要集中在流域北部。同時，人口膨脹使當地河溪的河漫灘逐漸被蠶食。在北美地區，利金河流域的生物多樣性可謂較為豐富。流域孕育着數以百計的動植物，但部分入侵物種卻對原生物種乃至當地的生態系統造成威脅。此外，未經處理的城市徑流把污染物引至河流系統，導致河流水質出現問題。基於防洪目的，美國陸軍工兵部隊在莫爾黑德南部修築凱夫朗水庫，並形成凱夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪設施。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "zh-mo",
|
||
"text": "利金河是一條位於美國肯塔基州東北部的河流，是俄亥俄河的支流。長約488公里，部分河段可通航。河流流域約為9,310平方公里。利金河的幹流始於肯塔基州的坎伯蘭高原內，流經丹尼爾·布恩國家森林內的凱夫朗水庫後會與多條溪流合流，最終在卡溫頓及紐波特之間流入俄亥俄河。18世紀前，不少美國原住民部落包括肖尼族及切羅基人等皆生活在利金河流域內，直至18世紀中葉才有大批殖民者進駐。流域內約有51.8%的土地是森林，而已發展地區則主要集中在流域北部。同時，人口膨脹使當地河溪的河漫灘逐漸被蠶食。在北美地區，利金河流域的生物多樣性可謂較為豐富。流域孕育着數以百計的動植物，但部分入侵物種卻對原生物種乃至當地的生態系統造成威脅。此外，未經處理的城市徑流把污染物引至河流系統，導致河流水質出現問題。基於防洪目的，美國陸軍工兵部隊在莫爾黑德南部修築凱夫朗水庫，並形成凱夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪設施。",
|
||
"expected": "利金河是一條位於美國肯塔基州東北部的河流，是俄亥俄河的支流。長約488公里，部分河段可通航。河流流域約為9,310平方公里。利金河的幹流始於肯塔基州的坎伯蘭高原內，流經丹尼爾·布恩國家森林內的凱夫朗水庫後會與多條溪流合流，最終在卡溫頓及紐波特之間流入俄亥俄河。18世紀前，不少美國原住民部落包括肖尼族及切羅基人等皆生活在利金河流域內，直至18世紀中葉才有大批殖民者進駐。流域內約有51.8%的土地是森林，而已發展地區則主要集中在流域北部。同時，人口膨脹使當地河溪的河漫灘逐漸被蠶食。在北美地區，利金河流域的生物多樣性可謂較為豐富。流域孕育着數以百計的動植物，但部分入侵物種卻對原生物種乃至當地的生態系統造成威脅。此外，未經處理的城市徑流把污染物引至河流系統，導致河流水質出現問題。基於防洪目的，美國陸軍工兵部隊在莫爾黑德南部修築凱夫朗水庫，並形成凱夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪設施。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "zh-my",
|
||
"text": "利金河是一條位於美國肯塔基州東北部的河流，是俄亥俄河的支流。長約488公里，部分河段可通航。河流流域約為9,310平方公里。利金河的幹流始於肯塔基州的坎伯蘭高原內，流經丹尼爾·布恩國家森林內的凱夫朗水庫後會與多條溪流合流，最終在卡溫頓及紐波特之間流入俄亥俄河。18世紀前，不少美國原住民部落包括肖尼族及切羅基人等皆生活在利金河流域內，直至18世紀中葉才有大批殖民者進駐。流域內約有51.8%的土地是森林，而已發展地區則主要集中在流域北部。同時，人口膨脹使當地河溪的河漫灘逐漸被蠶食。在北美地區，利金河流域的生物多樣性可謂較為豐富。流域孕育着數以百計的動植物，但部分入侵物種卻對原生物種乃至當地的生態系統造成威脅。此外，未經處理的城市徑流把污染物引至河流系統，導致河流水質出現問題。基於防洪目的，美國陸軍工兵部隊在莫爾黑德南部修築凱夫朗水庫，並形成凱夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪設施。",
|
||
"expected": "利金河是一条位于美国肯塔基州东北部的河流，是俄亥俄河的支流。长约488公里，部分河段可通航。河流流域约为9,310平方公里。利金河的干流始于肯塔基州的坎伯兰高原内，流经丹尼尔·布恩国家森林内的凯夫朗水库后会与多条溪流合流，最终在卡温顿及纽波特之间流入俄亥俄河。18世纪前，不少美国原住民部落包括肖尼族及切罗基人等皆生活在利金河流域内，直至18世纪中叶才有大批殖民者进驻。流域内约有51.8%的土地是森林，而已发展地区则主要集中在流域北部。同时，人口膨胀使当地河溪的河漫滩逐渐被蚕食。在北美地区，利金河流域的生物多样性可谓较为丰富。流域孕育着数以百计的动植物，但部分入侵物种却对原生物种乃至当地的生态系统造成威胁。此外，未经处理的城市径流把污染物引至河流系统，导致河流水质出现问题。基于防洪目的，美国陆军工兵部队在莫尔黑德南部修筑凯夫朗水库，并形成凯夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪设施。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "zh-my",
|
||
"text": "利金河是一条位于美国肯塔基州东北部的河流，是俄亥俄河的支流。长约488公里，部分河段可通航。河流流域约为9,310平方公里。利金河的干流始于肯塔基州的坎伯兰高原内，流经丹尼尔·布恩国家森林内的凯夫朗水库后会与多条溪流合流，最终在卡温顿及纽波特之间流入俄亥俄河。18世纪前，不少美国原住民部落包括肖尼族及切罗基人等皆生活在利金河流域内，直至18世纪中叶才有大批殖民者进驻。流域内约有51.8%的土地是森林，而已发展地区则主要集中在流域北部。同时，人口膨胀使当地河溪的河漫滩逐渐被蚕食。在北美地区，利金河流域的生物多样性可谓较为丰富。流域孕育着数以百计的动植物，但部分入侵物种却对原生物种乃至当地的生态系统造成威胁。此外，未经处理的城市径流把污染物引至河流系统，导致河流水质出现问题。基于防洪目的，美国陆军工兵部队在莫尔黑德南部修筑凯夫朗水库，并形成凯夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪设施。",
|
||
"expected": "利金河是一条位于美国肯塔基州东北部的河流，是俄亥俄河的支流。长约488公里，部分河段可通航。河流流域约为9,310平方公里。利金河的干流始于肯塔基州的坎伯兰高原内，流经丹尼尔·布恩国家森林内的凯夫朗水库后会与多条溪流合流，最终在卡温顿及纽波特之间流入俄亥俄河。18世纪前，不少美国原住民部落包括肖尼族及切罗基人等皆生活在利金河流域内，直至18世纪中叶才有大批殖民者进驻。流域内约有51.8%的土地是森林，而已发展地区则主要集中在流域北部。同时，人口膨胀使当地河溪的河漫滩逐渐被蚕食。在北美地区，利金河流域的生物多样性可谓较为丰富。流域孕育着数以百计的动植物，但部分入侵物种却对原生物种乃至当地的生态系统造成威胁。此外，未经处理的城市径流把污染物引至河流系统，导致河流水质出现问题。基于防洪目的，美国陆军工兵部队在莫尔黑德南部修筑凯夫朗水库，并形成凯夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪设施。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "zh-sg",
|
||
"text": "利金河是一條位於美國肯塔基州東北部的河流，是俄亥俄河的支流。長約488公里，部分河段可通航。河流流域約為9,310平方公里。利金河的幹流始於肯塔基州的坎伯蘭高原內，流經丹尼爾·布恩國家森林內的凱夫朗水庫後會與多條溪流合流，最終在卡溫頓及紐波特之間流入俄亥俄河。18世紀前，不少美國原住民部落包括肖尼族及切羅基人等皆生活在利金河流域內，直至18世紀中葉才有大批殖民者進駐。流域內約有51.8%的土地是森林，而已發展地區則主要集中在流域北部。同時，人口膨脹使當地河溪的河漫灘逐漸被蠶食。在北美地區，利金河流域的生物多樣性可謂較為豐富。流域孕育着數以百計的動植物，但部分入侵物種卻對原生物種乃至當地的生態系統造成威脅。此外，未經處理的城市徑流把污染物引至河流系統，導致河流水質出現問題。基於防洪目的，美國陸軍工兵部隊在莫爾黑德南部修築凱夫朗水庫，並形成凱夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪設施。",
|
||
"expected": "利金河是一条位于美国肯塔基州东北部的河流，是俄亥俄河的支流。长约488公里，部分河段可通航。河流流域约为9,310平方公里。利金河的干流始于肯塔基州的坎伯兰高原内，流经丹尼尔·布恩国家森林内的凯夫朗水库后会与多条溪流合流，最终在卡温顿及纽波特之间流入俄亥俄河。18世纪前，不少美国原住民部落包括肖尼族及切罗基人等皆生活在利金河流域内，直至18世纪中叶才有大批殖民者进驻。流域内约有51.8%的土地是森林，而已发展地区则主要集中在流域北部。同时，人口膨胀使当地河溪的河漫滩逐渐被蚕食。在北美地区，利金河流域的生物多样性可谓较为丰富。流域孕育着数以百计的动植物，但部分入侵物种却对原生物种乃至当地的生态系统造成威胁。此外，未经处理的城市径流把污染物引至河流系统，导致河流水质出现问题。基于防洪目的，美国陆军工兵部队在莫尔黑德南部修筑凯夫朗水库，并形成凯夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪设施。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "zh-sg",
|
||
"text": "利金河是一条位于美国肯塔基州东北部的河流，是俄亥俄河的支流。长约488公里，部分河段可通航。河流流域约为9,310平方公里。利金河的干流始于肯塔基州的坎伯兰高原内，流经丹尼尔·布恩国家森林内的凯夫朗水库后会与多条溪流合流，最终在卡温顿及纽波特之间流入俄亥俄河。18世纪前，不少美国原住民部落包括肖尼族及切罗基人等皆生活在利金河流域内，直至18世纪中叶才有大批殖民者进驻。流域内约有51.8%的土地是森林，而已发展地区则主要集中在流域北部。同时，人口膨胀使当地河溪的河漫滩逐渐被蚕食。在北美地区，利金河流域的生物多样性可谓较为丰富。流域孕育着数以百计的动植物，但部分入侵物种却对原生物种乃至当地的生态系统造成威胁。此外，未经处理的城市径流把污染物引至河流系统，导致河流水质出现问题。基于防洪目的，美国陆军工兵部队在莫尔黑德南部修筑凯夫朗水库，并形成凯夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪设施。",
|
||
"expected": "利金河是一条位于美国肯塔基州东北部的河流，是俄亥俄河的支流。长约488公里，部分河段可通航。河流流域约为9,310平方公里。利金河的干流始于肯塔基州的坎伯兰高原内，流经丹尼尔·布恩国家森林内的凯夫朗水库后会与多条溪流合流，最终在卡温顿及纽波特之间流入俄亥俄河。18世纪前，不少美国原住民部落包括肖尼族及切罗基人等皆生活在利金河流域内，直至18世纪中叶才有大批殖民者进驻。流域内约有51.8%的土地是森林，而已发展地区则主要集中在流域北部。同时，人口膨胀使当地河溪的河漫滩逐渐被蚕食。在北美地区，利金河流域的生物多样性可谓较为丰富。流域孕育着数以百计的动植物，但部分入侵物种却对原生物种乃至当地的生态系统造成威胁。此外，未经处理的城市径流把污染物引至河流系统，导致河流水质出现问题。基于防洪目的，美国陆军工兵部队在莫尔黑德南部修筑凯夫朗水库，并形成凯夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪设施。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "zh-tw",
|
||
"text": "利金河是一條位於美國肯塔基州東北部的河流，是俄亥俄河的支流。長約488公里，部分河段可通航。河流流域約為9,310平方公里。利金河的幹流始於肯塔基州的坎伯蘭高原內，流經丹尼爾·布恩國家森林內的凱夫朗水庫後會與多條溪流合流，最終在卡溫頓及紐波特之間流入俄亥俄河。18世紀前，不少美國原住民部落包括肖尼族及切羅基人等皆生活在利金河流域內，直至18世紀中葉才有大批殖民者進駐。流域內約有51.8%的土地是森林，而已發展地區則主要集中在流域北部。同時，人口膨脹使當地河溪的河漫灘逐漸被蠶食。在北美地區，利金河流域的生物多樣性可謂較為豐富。流域孕育着數以百計的動植物，但部分入侵物種卻對原生物種乃至當地的生態系統造成威脅。此外，未經處理的城市徑流把污染物引至河流系統，導致河流水質出現問題。基於防洪目的，美國陸軍工兵部隊在莫爾黑德南部修築凱夫朗水庫，並形成凱夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪設施。",
|
||
"expected": "利金河是一條位於美國肯塔基州東北部的河流，是俄亥俄河的支流。長約488公里，部分河段可通航。河流流域約為9,310平方公里。利金河的幹流始於肯塔基州的坎伯蘭高原內，流經丹尼爾·布恩國家森林內的凱夫朗水庫後會與多條溪流合流，最終在卡溫頓及紐波特之間流入俄亥俄河。18世紀前，不少美國原住民部落包括肖尼族及切羅基人等皆生活在利金河流域內，直至18世紀中葉才有大批殖民者進駐。流域內約有51.8%的土地是森林，而已發展地區則主要集中在流域北部。同時，人口膨脹使當地河溪的河漫灘逐漸被蠶食。在北美地區，利金河流域的生物多樣性可謂較為豐富。流域孕育著數以百計的動植物，但部分入侵物種卻對原生物種乃至當地的生態系統造成威脅。此外，未經處理的城市徑流把污染物引至河流系統，導致河流水質出現問題。基於防洪目的，美國陸軍工兵部隊在莫爾黑德南部修築凱夫朗水庫，並形成凱夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪設施。"
|
||
},
|
||
{
|
||
"variant": "zh-tw",
|
||
"text": "利金河是一條位於美國肯塔基州東北部的河流，是俄亥俄河的支流。長約488公里，部分河段可通航。河流流域約為9,310平方公里。利金河的幹流始於肯塔基州的坎伯蘭高原內，流經丹尼爾·布恩國家森林內的凱夫朗水庫後會與多條溪流合流，最終在卡溫頓及紐波特之間流入俄亥俄河。18世紀前，不少美國原住民部落包括肖尼族及切羅基人等皆生活在利金河流域內，直至18世紀中葉才有大批殖民者進駐。流域內約有51.8%的土地是森林，而已發展地區則主要集中在流域北部。同時，人口膨脹使當地河溪的河漫灘逐漸被蠶食。在北美地區，利金河流域的生物多樣性可謂較為豐富。流域孕育著數以百計的動植物，但部分入侵物種卻對原生物種乃至當地的生態系統造成威脅。此外，未經處理的城市徑流把污染物引至河流系統，導致河流水質出現問題。基於防洪目的，美國陸軍工兵部隊在莫爾黑德南部修築凱夫朗水庫，並形成凱夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪設施。",
|
||
"expected": "利金河是一條位於美國肯塔基州東北部的河流，是俄亥俄河的支流。長約488公里，部分河段可通航。河流流域約為9,310平方公里。利金河的幹流始於肯塔基州的坎伯蘭高原內，流經丹尼爾·布恩國家森林內的凱夫朗水庫後會與多條溪流合流，最終在卡溫頓及紐波特之間流入俄亥俄河。18世紀前，不少美國原住民部落包括肖尼族及切羅基人等皆生活在利金河流域內，直至18世紀中葉才有大批殖民者進駐。流域內約有51.8%的土地是森林，而已發展地區則主要集中在流域北部。同時，人口膨脹使當地河溪的河漫灘逐漸被蠶食。在北美地區，利金河流域的生物多樣性可謂較為豐富。流域孕育著數以百計的動植物，但部分入侵物種卻對原生物種乃至當地的生態系統造成威脅。此外，未經處理的城市徑流把污染物引至河流系統，導致河流水質出現問題。基於防洪目的，美國陸軍工兵部隊在莫爾黑德南部修築凱夫朗水庫，並形成凱夫朗湖，又在下游城市建造其他防洪設施。"
|
||
}
|
||
] |